Žene života žedne: Život je plaža
Život je kučka. Ali i plaža. Na engleskom je to igra rečima (bitch – beach). Na srpskom, kod nas, oko nas – malo toga je radosna igra. Zar ne? Osim ako čvrsto odlučiš, napregneš se i sama postaviš pravila. Od kučke napraviš plažu. Od života igru. Nije lako buditi se, raditi, voziti se, vaspitavati decu, hraniti ih, prati, oblačiti se, svlačiti, ići i vraćati se u svoj život…a usput se igrati. Ako je uopšte zamišljen kao igra, život je ozbiljna igra.
A ozbiljna igra nije igra na koju prvo pomislimo. Ni banalna, ni laka, ni dečija, ni radosna. U našoj zemlji duplo nije. Baš zato imam želju da naučim da se igram. Ne inatim se ni sa duplo teškom i tužnom zemljom ni sa svojim životom u njoj. Samo razmišljam matematički. Kad, ako ne sa četrdeset? Četrdesete su godine za igru. Ako na sredini ne promeniš pravila, ostarićeš u namrgođenu babu. Tako bih ja to slikovito objasnila.
piše: Ivana Jovanović
Moram da odam zahvalnost i svom suprugu koji mi mesec dana, sa neskrivenim muškim oduševljenjem zgodnom plavušom, priča o Renati Kuerten. Renata je prezgodna brazilska manekenka i Instagram zvezda poznata po tome što svoje postove i storije počinje zaraznom rečenicom (i dikcijom): „Bom diaa VIDAAA!“ , ili „Dobro jutroo, ŽIVOTEEE!“. Kakve veze Renata Kuerten ima sa temom? Zapratite je na Instagramu. I da ništa ne znate o njoj, jedno će vam odmah biti jasno: ona ni za sto godina neće biti namrgođena baba, šta god da se desi sa njenom manekenskom karijerom, trendovima, svetskom ekonomijom, Brazilom, kosmosom…Zato je ona ovog leta za mene ambasadorka igre.
Životna radost je nekima dar od boga, nekima srećna okolnost, a trećima, na primer meni, može biti naučena lekcija. Dakle, kakav god da vam je karakter ili prošlost, kakve god da su vam realne šanse da ovog leta odete na more i osvojite prave peščane plaže, jutra mogu da budu dobra i vesela. Nismo deca, naći ćemo način. Dobra jutra su dobar početak dobrih dana. Opet gledano matematički, to sve u zbiru daje – dobar život.
Još ne znam na kojoj ću obali ovog leta ogrejati kosti, inspiraciju i nadu, ali već nekoliko jutara unazad, dok se tuširam – zamišljam da ronim, na parkingu me dočeka sunce – zamišljam da se sunčam, na radiju dok se vozim puštaju mediteranske hitove – zamišljam da pijuckam koktel u baru. Plaža, čoveče!