Žene života žedne: Brutalno proleće

Ne volim fraze, jer su često odraz manjka stila i originalnosti u svakom smislu, pa kad čujem ili pročitam sintagmu „prolećno čišćenje“, ja najpre prevrnem očima. Zar opet isto bla-bla-truć? Razgrći, sklanjaj, cepaj, bacaj, prekriži, rasturi, zakopaj, zaboravi…Nije da me novo sunce ne pokreće na nove početke, ali, što sam starija, sve se više suzdržavam od agresivnih metoda. Polako, ljudi, s tim „čišćenjem“!

piše: Ivana Jovanović

Početak lepšeg dela godine za mene ne znači da besno i zauvek zalupim vrata svemu što je ostalo iza. Ne udaram kontru trendovima, nego ne vidim smisao. Jedan svetski poznat ženski magazin se bukvalno ovim rečima obraća čitateljkama: „Budi brutalna prema sebi i svom ormaru, zadrži u njemu samo klasične i najomiljenije komade“. Šta ovaj brutalni poziv na „čistku“ uopšte znači? Kome je namenjen? I zašto, pobogu?

Ima nekoliko objašnjenja. Najpre, može da se tumači kao oda potrošačkoj bolesti savremenog društva – kupuj i samo kupuj, ne pitaj za cenu, ni za smisao. Drugo, ne vezuj se, sve je ionako prolazno, zadovoljstva su trenutna, menjaj (i budi zamenjena). Treće, moda nikada nije bila brža, ako hoćeš da budeš in, moraš da pratiš njen tempo. Četvrto, budi uvek nova, sveža, drugačija, nemoj da bi dva proleća zaredom prošetala iste baletanke. Peto, šesto, sedmo, osmo…ljudi, postoje zemlje kao Srbija gde je prosečna plata ni tri stotine evra, pa „brutalnost“ prema ormaru o kojoj pišete može da bude shvaćena kao najcrnja ironija.

Šta god da su hteli, moj zaključak je, bez obzira na kupovnu moć, da mi je brutalnost kao takva nepodnošljiva, grozna, neprimerena. Prema ormaru, prema sebi, prema drugima. Nisam manje moćna, ni manje privlačna, ni manje emancipovana, ni manje in – ako primenjujem pitomije metode. Da se razumemo, nikako nisam za modu iz naftalina, volim nove krpice. Ali volim i neke stare koje mi odlično stoje i u kojima se sebi dopadam. Suvišno je da ističem koliko sam tek protiv cepanja, rušenja, gaženja…ljudi koji više nisu blizu mene, sa kojima ne komuniciram često, koje manje volim. A i sebe čuvam. Kakva god da sam, i koliko god uviđam da mogu da budem bolja, trudim se da budem pažljiva prema sebi.
„Čišćenje“ i „raščišćavanje“ ne podrazumevaju oštre rezove i radikalne promene. I ormar i život mogu da se doteraju i poprave u velikom stilu. Uradite to na svoj način. Ja biram nežnost i (sa)osećajnost.

Žene života žedne: Tri dimenzije proleća