Probudite se vedri i čili!

Da li se ujutro osećate umorno, čak i posle osam sati sna? Eksperti tvrde da naše ponašanje pre odlaska u krevet, kao i nakon buđenja, direktno utiču na to kako se osećamo kada otvorimo oči. Zato ignorišite neprijatan zvuk budilnika i primenite ove trikove…

Pre odlaska na počinak..

1. Sinhronizujte satove! Naš biološki sat radi u ciklusima od 90 minuta, a kvalitetan noćni san podeljen je na četiri ili pet ciklusa. Ukoliko ustajete u sedam ujutro, onda lako možete da izračunate kada treba uveče da legnete, računajući četiri-pet intervala od po sat i po.

2. Isključite mobilni telefon! Švedski i američki naučnici nedavno su dokazali da mobilni telefon emituje radijaciju koja blokira mozak da dospe u stanje „delta sna“ (stanje koje omogućava osećaj potpunog odmora).

3. Odredite pravo vreme za tuširanje… Oko deset sati uveče unutrašnja temperatura tela prirodno pada, što je signal za mozak – da počne da oslobađa hormon melatonin. Kupanje/tuširanje sat i po pre odlaska na spavanje simulira ovaj pad temperature, što ubrzava ulazak u „delta fazu“.

Kada se probudite…

1. Nemojte ponovo da zaspite! Tako ćete započeti novi ciklus sna od devedeset minuta, a nakon (naglog) buđenja duže ćete biti pospani i letargični. Umesto toga, na zvuk budilnika ustanite iz postelje i – pravac na tuširanje!

2. Pijte sok od pomorandže umesto mleka! Tokom noći pada nivo šećera u krvi i tečnosti u organizmu, što su ključni faktori koji uzrokuju jutarnju slabost i usporenost. A budući da je sok od pomorandže sadrži ugljene hidrate, eliminisaće ovaj osećaj za manje od deset minuta.

3. Jedite meso i povrće! Nedostatak gvožđa uzrokuje nemiran san, često ustajanje, čak hodanje u snu. Zato je najbolje da uzimate gvožđe kao dodatak ishrani (uz konsultaciju sa lekarom), ili da povećate unos zelenog lisnatog povrća i crvenog mesa.

Šta se dešava dok spavamo?

23.00 Kada legnemo u krevet, snižavaju se telesna temperatura i nivo kortizola u organizmu (što uzrokuje pospanost), mišići se opuštaju, a mozak počinje da oslobađa melatonin.

23.15 Počinje prva faza, koja se naziva „tihi san“, a karakterišu ga kratki i dinamični moždani talasi. U drugoj fazi sna javljaju se kratki intervali električne aktivnosti mozga, koji održavaju stanje opuštenosti.

23.30Tokom prelaska iz druge u treću i četvrtu fazu sna, moždani talasi postaju dugi i usporeni. Što je talas duži i sporiji, time je san dublji. U tom trenutku, oko 40% uobičajenog dotoka krvi u mozak preusmerava se u mišiće radi obnavljanja energije i tkiva.

00.30 Nakon ulaska u REM fazu, krvni pritisak se snižava, i to svakih 90 minuta – to je faza u kojoj sanjamo.

07.00 Pred buđenje, temperatura, krvni pritisak i nivo kortizola počinju da rastu, povećava se frekvencija moždanih talasa i ubrzava se rad srca. To znači da je san u ovoj fazi lak i površan, što nam pomaže da ustanemo sveži.

Tekst: Nataša Ćovin; foto: Profimedia