Pitali smo pedijatra: Dojenje ili mlečna formula?

Dojenje ili mlečna formula – šta bi trebalo da znate otkrivamo vam u saradnji sa stručnjacima sa stučnjacima sa Doktok platforme za besplatne zdravstvene konsultacije.

Povodom nacionalne nedelje dojenja, dr Nataša Jovanović, pedijatar platrofme  DokTok govori o prednostima dojenja, ali i šta je to što treba da znate o njegovoj zameni, odnosno mlečnoj formuli.

Prema zvaničnoj statistici Unicefa iz 2019. godine, procenat isključivo dojene dece u Srbiji je 25%, što je napredak u odnosu na poražavajućih 13% iz 2014. godine. Međutim i dalje se velika većina beba u prvih 6 meseci života hrani adaptiranim mlečnim formulama („veštačkim mlekom“).

Dojenje ili majčina formula – šta preporučuju stručnjaci?

Važno je napomenuti da je i adaptirano mleko zapravo kravlje mleko koje je industrijski prerađeno tako da po sastavu bude što sličnije majčinom, a uz sve dodate vitamine, probiotike, omega masne kiseline, i dalje ostaje gore po imunološkom sastavu, svarljivosti i ukusu.

Tačno je da će se dete uspešno razvijati i na adaptiranoj formuli. Veliki procenat sadašnjih mladih majki je upravo tako i hranjen u odojačkom uzrastu. Međutim, sva nova medicinska istraživanja ukazuju da je dojenje prevencija čitavog niza „modernih“ bolesti – dijabetesa, alergija, gojaznosti, reumatoloških, malignih, hroničnih crevnih bolesti… Ta činjenica bi trebalo da bude motiv majkama da svom novorođenčetu kao prvi poklon daju upravo svoje mleko.

Pročitajte i… Savet za mlade mame- kako pravilno dojiti bebu?

Sa druge strane, žene koje ne doje ne treba osuđivati, one nisu ni gore majke niti manje vole svoju decu. U najvećem broju slučajeva su zaista osetile da nemaju dovoljno mleka, a uzrok tome je tema za sebe i treba ga tražiti u nedovoljnoj stručnoj pomoći dojilji u prvih dva meseca po porođaju i edukaciji na temu dojenja. Ključni period za uspostavljanje uspešnog dojenja nisu prva dva dana u porodilištu, već prva dva meseca po porođaju, kada se učestalim i pravilnim podojima obezbeđuje kontinuitet u proizvodnji mleka.

Princip je jednostavan – što češće beba bude sisala, dojka će više mleka proizvoditi. Prva dva do tri meseca je upravo period kada majke odustaju od dojenja, zbog prepunjenih dojki, bolnih podoja, ragada, mastitisa, ali i iscrpljenosti. Ukoliko uz to dobiju i informaciju da je beba slabije napredovala (što u najvećem broju slučajeva bude zbog nepravilnog hvata bebe za dojku, a ne zbog nedostatka mleka), vrlo brzo kao terapiju dobijaju dohranu adaptiranim mlekom.

Podrška majkama

Neke majke se za adaptirano mleko odlučuju na pritisak okoline pod pretpostavkom da je kvalitetnije od majčinog, jer su im rekli „da im je slabo mleko“, da imaju „male grudi“, „ravne bradavice“ ili da ne smeju dojiti ako imaju povišenu temperaturu ili mastitis.
Zato se svim trudnicama savetuje da se o dojenju edukuju pre porođaja, od stručnog kadra, koji ne mora uvek biti lekar ili medicinska sestra, ali mora imati provereno znanje na temu dojenja.

Brojne su online škole za trudnice koje se bave ovom temom, nacionalni programi za podršku dojenju i udruženja za promociju dojenja. U našoj zemlji više od decenije postoji besplatno savetovalište za dojenje Udruženja „Roditelj“, gde majke mogu dobiti savet i pomoć kako vršnjačkih, tako i licenciranih savetnica za dojenje, koje su položile ozbiljan međunarodni ispit iz laktacije (IBCLC).

Savet svim majkama je da doje prvih 12 meseci. Nakon tog vremena, ukoliko ste odlučili da prestanete sa dojenjem, uradite to postepeno i dajte detetu vremena da se prilagodi. Na svaka tri-četiri dana ukinite po jedan podoj i zamenite ga drugom hranom, da biste dali vremena dojkama da same smanje produkciju mleka. Dete će verovatno negodovati jer za decu dojenje nije samo hrana, već i trenutak nežnosti sa svojom majkom. Ukoliko je dete uznemireno i plače zbog majčinog odbijanja, nemojte mu u tom trenutku podoj uskratiti, već usporite odvikavanje, ali nastojte da mu skrenete pažnju na neku drugu aktivnost i ne čekajte da ogladni.

U periodu odvikavanja provodite više vremena zajedno, mazite ga i igrajte se, da shvati da je majka uz njega i bez dojenja.

Uživajte u majčinstvu.

Savetuje vas dr Nataša Jovanović, specijalista pedijatar

Dr Nataša Jovanović je rođena 1983. godine u Čačku gde je završila osnovnu i srednju školu kao nosilac Vukove diplome. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2009. godine sa prosečnom ocenom 9.06, nakon čega je završila specijalizaciju iz pedijatrije u Institutu za majku i dete u Beogradu.

Stručno se usavršavala u Univerzitetskoj bolnici u Helsinikiju. Dobitnik je nagrade u Moskvi za rad na temu gojaznosti školske dece. Sertifikovana je od strane Evropskog reanimacionog saveta za pružanje prve pomoći u dečijem uzrastu. Savetnica je za dojenje u Help Me Feed Foundation.  Od 2019. godine je član Evropske akademije za pedijatriju. 

Zaposlena je kao specijalista pedijatar u Domu zdravlja u Čačku, udata, majka jednog deteta.