11 najvažnijih pitanja o raku dojke – imamo odgovore!

by | 19 marta, 2022
dojke

Povodom Nacionalnog dana  borbe protiv raka dojke, prenosimo DokTok Talks na kom je o zdravlju žena govorio specijalista opšte hirurgije i subspecijalista onkologije, specijalizovan za bolesti dojki, dr Miloš Počekovac.

Važno! Sa dr Počekovcem se možete konsultovati svakog utorka između 18 h i 20 h, a svoju konsultaciju možete zakazati veoma lako, putem sledećeg linka.

Kada je pravo vreme za samopregled dojki i kako se on obavlja?

Samopregled dojki kod osoba koje imaju menstrualni ciklus obavlja se između 5. i 12. dana menstrualnog ciklusa, jer je tada hormonski status najmirniji i tada mogu najadekvatnije da se pregledaju dojke. Kod žena koje nemaju menstrualni ciklus ili su u menopauzi, bira se jedan dan u mesecu.



Samopregled je najbolje raditi nakon tuširanja, kada sapunica omekša kožu, ispred ogledala. Žena treba da podigne ruke iznad glave, da ih spusti polako i pritom posmatra promene na koži, ako ih ima, bilo u vidu uvlačenja kože, bradavice ili bilo kakvog venskog crteža. Pokretanjem u levu i desnu stranu takođe se posmatra da li postoje neke promene koje nisu postojale ranije. Zatim se, u sedećem položaju, a pomoću ⅔ prstiju odnosno šakom položenom na samu dojku, i to levom rukom na desnu dojku, a desnom na levu, opipavaju sve regije dojke, ne bi li se uočila neka potencijalna trodimenzionalnost same promene, odnosno da li postoji neka kvržica, neki kliker itd. Dojka je, inače, anatomski postavljena između drugog i šestog međurebarnog pršljena, odnosno srednje grudne kosti i srednje pazušne linije, te bi sve ove regije trebalo lagano i polako opipavanjem ispitati. Opipavaju se sve regije, oko areole, u centralnom kvandrantu i u predelu pazuha da se ispita da li postoji i neka uvećana limfna žlezda u predelu pazuha.

Nakon samopregleda dojke, potrebno je i blago pritisnuti samu bradavicu, da se vidi da li postoji neki iscedak iz bradavice. On je benigne prirode, a može biti žućkast, zelenkast, braon ili krvav sadržaj. Kada je krvav ili potpuno bezbojan sadržaj, takav sadržaj moramo da pošaljemo na histopatološku analizu i da proverimo o čemu se radi. Krvav sadržaj u preko 50% slučajeva govori o nekom benignom oboljenju, obično su to intraduktalni papilomi, međutim u određenom broju slučajeva može da ukaže na neko ozbiljno oboljenje.

Ono što je dobro jeste da se kod mlađih osoba opipavaju neke promene koje su potpuno benigne i žene ne treba da brinu u vezi sa tim. U svakom slučaju, bilo koja promena da se opipa, mora odmah da se javi svom lekaru da se vidi o čemu se radi.

Da li je dovoljno raditi samo samopreglede dojki?

Samo samopregled ipak nije dovoljan, on predstavlja dopunsku metodu inače redovnim radiološkim pregledima. Nažalost, u preko 50% slučajeva sa karcinomima dojke, žene se javljaju kada su promene preko 2 cm, što nije dobro. Naš cilj je da se te promene uhvate u ranom stadijumu, kada su svega milimetarskih dimenzija. Rano otkivanje karcinoma dojke zato ipak nije moguće izvesti samopregledom. Neko ko je iskusan, samopregledom može detektovati promenu od nekih 1,5 cm, pa naviše, stoga se samopregled obavlja samo između redovnih radioloških pregleda.

Koji su to redovni radiološki pregledi?

Već nakon navršene 25-30. godine treba jednom godišnje uraditi ultrazvučni pregled. U mlađem uzrastu obično se javljaju benigne promene, benigni čvorići i ciste koje u najvećem broju slučajeva treba pratiti, a ne treba hirurški lečiti. Promene se hirurški leče samo u nekim izuzetnim situacijama.

Već preko 40. godine, radi se i mamografija, koja se ponavlja na 2-3 godine. Mamografijom otkivamo promene koje su u početnom stadijumu, koje su milimetarskih dimenzija, kada možemo hirurškim lečenjem da potpuno izlečimo osobu od karcinoma dojke.

Između ovih redovnih radioloških pregleda jednom godišnje, potpuno zdrava žena može da dođe i na onkohirurški pregled, odnosno na pregled kod obučenog lekara (ginekologa, lekara opšte prakse ili onkohirurga) na tzv. klinički pregled opipavanjem da se vidi da li postoje neke promene koje se možda eventualno nisu videle ultrazvukom ili mamografijom.

Koji su simptomi i znaci karcinoma dojke?

Čvorići, uvlačenje bradavice, uvlačenje kože već su, nažalost, drugi ili treći stadijum i već je relativno kasno da se pacijentkinje jave. Zato je od izuzetne važnosti javljati se redovno – nakon 30. godine obavljati ultrazvučne i kliničke preglede jednom godišnje kod obučenog ginekologa ili onkohirurga, a posle 40. godine raditi i mamografiju, jednom u dve godine.

Nakon prestanka dojenja, kada bi trebalo uraditi ultrazvuk dojki?

Prvo treba izabrati stručnog radiologa i ultrazvuk dojki se može uraditi odmah po prestanku dojenja. Naravno da, ukoliko dođe do problema sa dojenjem u vidu mastitisa ili crvenila dojki, treba i tada uraditi ultrazvuk da se slučajno vidi da li postoji neka mlečna kolekcija i da li je potrebno hirurško lečenje. Uglavnom nije potrebno, ali ukoliko se javi zapaljenje u vezi sa dojkom, potrebno je javiti se lekaru i radiologu da se uradi ultrazvuk dojke.

Da li mogu imati bolove u dojkama kao u predmentrualnom ciklusu ukoliko je pre 2 godine izvađena materica?

Bolovi u dojkama su široka tema i obično je to jedan od razloga zbog čega nam se javljaju zabrinute pacijentkinje. Srećom, u preko 95 do 98% slučajeva su potpuno benigne prirode. U većini slučajeva, bolovi u dojkama spontano prolaze i ne zahtevaju neku naročitu terapiju. Bolovi mogu biti ciklični, dakle u vezi sa menstrualnim ciklusom i neciklični, oni koji nemaju veze s njim.

U ovom konkretnom slučaju, bolovi mogu da nastanu iz više razloga. Na Zapadu se najviše priča da kafa može da uzrokuje bol, zatim koka-kola, čokolada i ostale namirnice sa kofeinom. One same po sebi nisu štetne, nego povećavaju nivo adrenalina u krvi i putem nekih receptora dolazi do bola u dojci. Stoga, i osoba kojoj je izvađena materica može da oseti bolove u dojci.

Takođe, zavisi od same lokalizacije bola. Npr. bol u donjem delu desne dojke može da imitira neko ko ima problema sa žučnom kesom ili ako osoba ima bol u levoj dojci i taj bol se propagira ka levoj ruci, može da ima i probleme sa srcem kod angine pektoris ili sa nekim plućnim tegobama. Problemi sa leđima takođe mogu da imitiraju bol i da se reflektuju bolom u dojkama, a da sa njima nemaju veze.

Bolovi uglavnom prolaze spontano, dok u određenim situacijama moramo primeniti terapiju. Svakako bi najbolje bilo da osoba sa bolom u dojci dođe prvo kod lekara, da se obavi klinički pregled opipavanjem, kao i ultrazvučni pregled i da se ustanovi da nema patološke promene. Ukoliko nema nikakvih patoloških promena, onda možemo da primenimo odgovarajuću terapiju.

Imam ciste u obe dojke koje se vide samo na ultrazvuku. Doktor kaže da treba samo da se prate. Koliko su one opasne?

Ciste u dojkama su benigne, a postoje proste ili simpleks ciste koje su kao vodenaste vrećice (kao balon ispunjen vodom) i one su uvek benigne. Međutim, postoje i tzv. kompleksne ciste, gde u samom zidu ciste postoji neka čvrsta promena, a uz nju i ta vodenasta tečnost, i kod takvih cisti je potrebno da se uradi biopsija da bi se videlo o kakvim se promenama radi. Dakle, ciste kao ciste nisu opasne, ali u nekim situacijama kod takvih, kompleksnih cista, naročito kod osoba koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu (neko je u porodici već imao karcinom dojke) potrebno je da se uradi dalja dijagnostika.

Pročitajte i… Pitali smo specijalistu – kako prepoznati cistu na dojci

Imam masno tkivo na levoj dojci već nekoliko godina i bolno je, na UZ bez promena. Koji je vaš savet?

Lipomi, odnosno masna tkiva, takođe su benigne promene. Ukoliko boli ili je pak velik, lipom može u kratkotrajnoj anesteziji, lokalnoj ili opštoj, jednostavnom intervencijom da se izvadi i da nema nikakvih tegoba.

Imala sam preko 15 cisti na dojkama, pratila sam ih i većina ih se povukla. Ostale su samo tri, ali su na poslednjoj kontroli rekli da imam fibroadenom. Koliko često treba da idem na kontrole ili kako može ovo da se spreči?

Fibroadenomi su jedna od najčešćih benignih promena na samoj dojci, a obično se javlja u ranom reproduktivnom periodu života žene, odnosno devojke, između 15. i 25. godine života, kada je taj reproduktivni život najaktivniji. Te promene su u obliku klikera veličine 1-3 cm, tokom trudnoće mogu malo da se uvećaju i potpuno su benigne prirode. U vrlo malom procentu slučajeva može da pređe u maligno stanje. Fibroadenomi se uglavnom prate, a operišu se kada pređu veličinu od 2 cm. Ukoliko su bolno osetljivi ili ukoliko na redovnim ultrazvučnim pregledima menjaju svoju veličinu, obično se savetuje da se ti fibroadenomi izvade hirurškim putem. To se takođe obavlja u jednoj kratkotrajnoj opštoj anesteziji i pacijentkinja posle 2-3 sata ide kući.

Kada mogu da bole bradavice? Da li je moguće da to bude reakcija na iritaciju od odeće?

Da, prilikom iritacije bradavice mogu da bole, ali takođe i usled promena na hormonskom nivou, stoga bol u samoj bradavici ne ukazuje na ozbiljno oboljenje. Ono što treba da se proveri jeste da li nastaje blagim pritiskom, a svakako proverati i prilikom samopregleda, kao što je navedeno.

Koliko dugo se pije Novadex?

Novadex je antiestrogenski lek, obično se daje pacijentkinjama koje su operisane od karcinoma dojke, a taj karcinom je hormonski zavistan od estrogena i progesterona. Novadex ili Tamoxifen se pije 5 godina, dok u Americi postoje i naznake da se to produži na 10 godina.

Da li rak dojke mogu imati i muškarci? Kako izgleda ovaj samopregled i kako se izvodi?

Muškarci mogu da dobiju karcinom dojke. Na 100 žena, karcinom dojki otkrijemo kod jednog muškarca. Isti pregled (samopregled) važi i za žene i za muškarce, takođe se obavlja i u sedećem i u ležećem položaju, obično jednom mesečno.


Savetuje vas prim. dr MILOŠ POČEKOVAC, specijalista opšte hirurgije i subspecijalista onkologije

Rođen je 1973. godine u Kruševcu. Diplomirao je 2000. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Specijalista je opšte hirurgije (od 2007). Subspecijalista je onkologije (od 2013). Od 2004. godine zaposlen je u KBC „Dr Dragiša Mišović“ u Beogradu na odeljenju endokrine hirurgije. Stručno se usavršavao na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije (2011-2012) – oblast: hirurgija dojke. U poliklinici Antamedika završio kurs (Beograd, 2016) – oblast: ultrazvučna dijagnostika dojke. Učesnik je svetskog kongresa u Čikagu: The 19th Lynn Sage Breast Cancer Symposium, Chicago, Illinois, USA, 2017. Zvanje primarijusa stekao 2019. godine. Stalni je konsultant u opštoj bolnici Euromedik. Predavač je na mnogobrojnim predavanjima i kursevima u okviru KME iz oblasti hirurška dijagnostika i lečenje tumora dojki. Član je i predavač udruženja Žena uz ženu. Autor je i koautor više knjiga iz oblasti hirurgije dojke i ginekologije: Atlas hirurgije tumora dojke (Naučna KMD, Beograd, 2014), Fibroadenomi i ciste dojke (Naučna KMD, Beograd, 2018), Atlas onkoplastične hirurgije dojke (Naučna KMD, Beograd, 2018), Benigne lezije dojke, (Naučna KMD, Beograd, 2021), Atlas radikalnih operacija u ginekologiji (Elit medik, Beograd, 2003), Atlas ginekoloških operacija (Naučna KMD, Beograd, 2014), Atlas akušerskih operacija (Naučna KMD, Beograd, 2019). Knjige u pripremi: Atlas hirurgije štitaste žlezdeAtlas estetske hirurgije dojke.

Olya Kobruseva, Cottonbro via Pexels

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.