Najlepše je đačko doba. Ili?Šta bi svaki roditelj trebao da zna o stresu kod dece

Kao i odrasli, deca različito reaguju na stres zavisno o svom godištu. Naučite kako da prepoznate znakove i uzroke ovog problema kod dece.
Kada je u pitanju nervoza kod dece, mlađi školarci verovatno neće moći da objasne svoja osećanja, za razliku od onih starijih koji znaju tačno što im smeta i zašto (iako nema garancije da će tu informaciju i podeliti s roditeljima).

U većini slučajeva, strah, teskoba i stres kod dece menjaju se ili nestaju tokom godina. Na primer, deca koja su pohađala vrtić a pritom osećala nervozu zbog odvajanja mogu u školi da postanu jako prilagodljivi. Učenici nižih razreda koji se boje mraka ili čudovišta odrastaju u decu koja vole priče o duhovima.

Jednom kada roditelj odredi da li je ono što deca osećaju samo privremeno stanje ili je reč o puno većem i dubljem problemu, mogu pronaći načine da pomognu deci da se nose sa stresom.
Promene u ponašanju uobičajeni su znakovi koji ukazuju da je dete pod stresom. Neki od uobičajeni znakova su:

• Žaljenje na bolove u stomaku ili glavobolje
• Problemi sa spavanjem ili koncentracijom
• Promene ponašanja poput česte neraspoloženosti, impulsivnosti ili potrebe da stalno bude uz vas
• Stvaranje navika poput grickanja noktiju
• Želja za izbjegavanjem škole ili strah da u školi ne upadne u probleme

Uobičajeni uzroci dečjeg stresa

Izvori nekada mogu biti spoljašnji, poput problema u školi, promene u porodici ili svađe s prijateljima. Osećaj nervoze može biti uzrokovan i dečjim osećajima ili pritiscima, poput želje za boljim uspehom u školi ili uklapanjem u društvo. Neki od uobičajenih uzroka stresa kod dece uključuju:
• Velike promene u porodici. Velike životne promene poput razvoda, smrti, preseljenja, pa čak i rođenja brata ili sestre. Te stvari kod vašeg školarca mogu uzdrmati osećaj sigurnosti, te ih zbuniti. Na primer, novi brat ili sestra mogu u vašem detetu izazvati osećaje izdaje i ljubomore. Smrt člana porodice, bake, deke ili nekoga bliskog porodicii, može stvoriti zbunjenost i tugu, kao i stres.
• Previše obaveza. Ako dete stalno trči s jedne aktivnosti na drugu, moglo bi da oseća stres, posebno ako je tip deteta koje s vremena na vreme treba malo mira i vremena za sebe.
• Pritisak koji sami sebi nameću. Puno dece može da bude nervozno jer žele dobre rezultate u školi. Žele da se uklope i budu prihvaćeni. Pritisak koji sami nameću posebno je uobičajen kod dece koja se boje grešaka ili da nešto neće dovoljno dobro uraditi .

• Stres uzrokovan nečim u školi. Maltretiranje od strane školskih drugara ili zadirkivanja mogu postati problem kada deca krenu u školu. Čak i ako dete nije u klasičnom smislu maltretirano, pritisak da se uklope i postanu omiljeni može biti stresan. Za mlađe školarce nervoza zbog odvajanja može biti problem.
• Loše vesti. Novinski naslovi i televizijske vesti o prirodnim katastrofama, terorizmu i nasilju, mogu ih uznemiriti i uzrokovati stres. Kada dete čuje ili vidi loše vesti, moglo bi da postane zabrinuto da će se nešto loše dogoditi njima ili nekome koga vole.
• Strašan film ili knjiga. Izmišljene priče mogu takođe da budu okidači stresa. Na decu obično utiču zastrašujuće i nasilne scene iz filmova ili odlomci u knjigama. Dok neki mogu da budu osetljiviji na medijske sadržaje od drugih – ono što plaši ili uznemiruje jedno dete možda ne utiče na drugo – dobro je znati šta utiče na vaše dete, limitirati nasilni sadržaj iz medija i držati se knjiga, filmova, videoigrica i ostalih sadržaja koji odgovaraju starosti deteta.