Kad si kupim mali motorin…

Autorka teksta: Duda Alapača

– Mislio sam da kupim motor. – rekao je usred popodnevne dremke.
– Ok. – odgovorila sam i nastavila da menjam kanale. Džejmi je spremao raviole bolonjeze. Domaće testo, dvanaest jaja. Šteta što nemam olovku pri ruci, pomislila sam.
– Mali motorić. Hondicu jednu malu, da imam za grad…
– Ok.
– Mala kubikaža, malo troši, lako se provučem kroz gužvu, ne razmišljam o parkingu, nije skup…
– Ok. (Zašto li me ne ostavi da na miru pogledam Džejmija…?!)
– Dve hiljade evra.

Ok, možda moj mozak ne registruje spoljne nadražaje, ali kad čujem ‘’evro’’ pa pritom i dve hiljade, crvena lampica se momentalno pali.

– Šta „dve hiljade evra“…?
– Motor.
– Koji motor…?!
– Pa, hondica.
– Izvini, ‘ajmo ispočetka. Koja hondica…? Nisam u toku.
– Pokazao sam ti.
– Kad?
– Malopre. Na telefonu.
– Nisam videla, gledala sam Džejmija.
– Ali rekla si „ok“. Rekao sam da ću da kupim motor i ti si rekla ok.
– I šta je bilo kad si se probudio…? Mislim, helou, gledala sam TV, a ti si koristio gužvu. Ako sam te dobro razumela, hoćeš motor…? Izvini, možda će da boli, možda nije fer, ali hoću i ja toliko toga pa nema. NEMA. Kapisko…? Motora nema. I nemoj slučajno da ti padne na pamet da ga kupiš bez mog znanja. Slušaj me dobro, Vladimire… Motori su za dečake. Ti imaš četrdeset godina. Mani se belaja. Ne umeš ni da voziš motor. Ne umeš da voziš ni auto na četir’ točka. Motor je nestabilan, nema pomoćne točkiće, s motora se pada. Motor nije za tebe. Muž s motorom nije za mene. Nisam se udala za bajkera. Nisi ti tamo nekakav noćni soko, vuk, ti si ozbiljan čovek. Motor na vrata, ja preko vrata. Ja rekoh svoje, pa ti sad vidi.

– Dudo… ja moram nešto da uradim sa sobom… od svog života. Ovako više ne ide.
– Izvini, je l’ mogu samo da završim Džejmija…?
– Osećam se prazno, neispunjeno, moj život više nema smisla.
– … a motor će da ti da smisao, šta li…? Da nećeš možda i bend da napraviš, ima tu jedna garaža pored pa lepo da svako veče imate probe, posle svirka u SKC-u i bog da vas vidi…. O čemu ti pričaš, čoveče…? Hoće motor…!? E, nije mi dobro, majke mi.
– Ti meni braniš da živim.
– Živi, brate mili. Al’ nemoj na motoru.
– Ja ću da ga kupim.
– Vlado, nemoj sad da ti zovem majku. Da zna šta ti se mota po glavi, ona bi…
– Mama zna. Mama bi mi i pozajmila pare.
– Mama zna…?!
– Zna.
– Pa, da… Naravno da mama zna. Mama sve zna… Pa što ti ne kupi taj motor pre dvadeset godina nego joj je baš sad palo na pamet da ti ispunjava željice? Da neće i gitaru da ti kupi…? I konjića…? Znaš kako si voleo konjiće kad si bio mali…?
– Ujedaš, Dudo. I to nije lepo. Hoću da ostavim nekakav trag za sobom…
– Pa si rešio da ostaviš trag od kočenja na autoputu…? Ako ti je baš zapelo za trag, što lepo ne zasadiš neko drvo, napišeš knjigu, napraviš kuću… Ima toliko načina da čovek ostavi trag. Normalan svet uradi nešto korisno. A on bi motor..? Sačuvaj i sakloni… Motor. Levom da se prekrstim…

Dva dana je ćutao kao zaliven. Progovorio je tek trećeg popodne.
– Kuća. – rekao je. – Praviću kuću. Na dedinom placu. Zvao sam majstore. Mogu da krenu da kopaju za vikend. Deset sa deset u osnovi. Podrum, sprat, potkrovlje. Pa kad završimo, završimo. Ne mora sad, nek’ ima za pod stare dane. Za tridesetak hiljada može da se stavi pod krov. Posle ćemo da se stisnemo, uzmemo neki kreditić, pa polako. Prozor po prozor, vrata po vrata. Bitno je da se napravi dobra izolacija. Da ne vuče vlaga odozdo. Video sam juče mnogo lepe pvc prozore, mislim – bolje bi bilo da su alu, ali alu je mnogo skupa priča. Ovako, uzmemo pvc pa kol’ko traju – traju. Nismo ni mi doveka. I kamin ćemo da napravimo, zimi da se grejemo, jeste da ogrev košta, ali barem je zdravije. Prirodno gorivo. Ima sad onih briketa da se kupi, džab džabe. Pa zamisli kad ti i ja lepo sednemo ispred naše kućice pa pijemo kafu, a mir, tišina, nigde žive duše. Krov može na četiri vode, pa da se naprave one kosine za prozore, krovni prozori su lepi, al’ brzo dotraju… Mama ima neke majstore, zidali su teči onu kuću na Kosmaju…
– Dušo…izvini što te prekidam, ali… koliko si rekao da je onaj motor…?

Pišite Dudi na [email protected]!