Hello, Love!

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

Od kad je depersonalizacija došla u Srbiju, svi smo postali Dragi, Slatki i puno se Ljubimo.
Ali, da li je to baš tako?

Da li se ono što izgovaramo jedni drugima uvek poklapa sa osećanjima koja ta osoba proizvodi u nama? Naravno da ne bi trebalo da nokautiramo onoga ko uspe da nas razbesni (bar ne uvek i na svakom mestu! 🙂 ), ali mene mnogo više od nokauta zaboli kad osetim da te slatke reči nisu prave i na mestu.

Ne mogu tačno ni da se setim kako se to desilo da je depersonalizacija tiho i nečujno ušla u naše živote i ovladala našom kulturom komunikacije, da smo počeli jedni drugima da se obraćamo sa Draga, Ljubavi i Cica-Maco. Svakako negde između uložaka s krilcima i starleta na naslovnim stranama.

Meni je vrlo simpatično kad mi prodavačica u radnji u Londonu kaže: ’Hello, love…’ ili na ulici ’Sorry, darling!’ ali tamo to nekako pripada. Njihova kultura komunikacije je definitivno daleko prijatnija i mekša. Kad to čujem kod nas, vrlo često mi deluje veštački i lažno.

Tek kad osetim da te milozvučne reči isprate adekvatno držanje, mimika i emocije mog sagovornika, odgovaram primereno, sa širokim osmehom na licu.

S jedne strane, lepo je što se trudimo da unesemo te fine govorne manire u naše živote, ali s druge, još uvek ne mogu da prihvatim da mi neko kaže ’Ljubavi’, a da zaista to ne misli i oseća. Prihvatiću svaku opasku vrste da sam previše oprezna i kruta. Imam ceo paket dovoljno dobrih razloga za to.

Glad za ljubavlju mnogo je teže utoliti nego potrebu za hlebom, kako kaže Majka Tereza. Zato, ipak više volim da me neko nazove Ljubavlju tek kad se moj stomačić dobro napuni omiljenom mu hranom – leptirićima. Onim malim, slatkim šarenim, veselim i razdraganim, što plešu rascvetalom livadom, vođeni opojnim mirisom ljubavi.

Tek tada ću znati da se meni obraća i okrenuti se pa makar bila među hiljadu žena dok me doziva. Sve do tada ću se osećati kao da sam samo jedna od hiljadu. Ili još gore – da ne može čak ni da mi se seti imena! Ono što se njemu učini kao mali korak ka zbližavanju, za mene može biti veliki korak u udaljavanju od njega.

Kako takav čovek uopšte razlikuje drage od nedragih ako se svima obraća sa Draga, Bebo, Kuco, Maco?! Jeste da te prijazne, meke reči i deminutivi mogu da deluju razoružavajuće ali, hajde, šmekeru, razoružaj me rafalom finih manira i emocija.

Kad se više ne budem osvrtala iza sebe i ne budem mogla da spavam jer je stvarnost sa tobom bolja od snova, znaću da zaista misliš na mene kad mi kažeš Ljubavi.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations