Tema nedelje: Nova kolekcija kao „must have“
Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“
Prošlog petka sam, ispred ulaza u jednu beogradsku second hand prodavnicu, slučajno čula ženu koja je prijateljici rekla: „‘Ajmo da vidimo da li su stigle nove kolekcije“. Nove kolekcije? Morala sam da zastanem da bih se uverila da zaista ulaze u second hand. Istog trenutka sam pomislila koliko je velik uticaj medija na jezik ljudi i, samim tim, kolika je odgovornost svakoga ko piše za bilo koje novine ili se publici obraća putem televizije i radija.
Da taj uticaj nije toliko velik, ova žena ni u snu ne bi izgovorila ovu rečenicu. Međutim, bezbroj puta je čula da su u prodavnice stigle nove kolekcije, da su na nedeljama mode predstavljene nove kolekcije, da brendovi promovišu nove kolekcije… Sledeći tu logiku, nove kolekcije očekuje i tamo gde ih ne može biti. U second hand stiže nova roba, čak i novi modeli, ali ne i kolekcije. Kada sam ovu epizodu ispričala koleginici iz Novog Sada, rekla mi je da je kod njih poslednjih meseci otvoreno nekoliko prodavnica ovog tipa, koje su postale vrlo popularne, jer je roba koju nude veoma maštovita. No, to može biti sasvim druga tema.
Postoje radni dani koji izgledaju ovako…što ne znači da ne postoje večeri kada se pišu tekstovi :); Foto: Instagram/@brankica.treskavica
Da sam ušla u radnju o kojoj vam pišem, možda bih kraj neke tašne ili haljine ugledala i ono naredbodavno – must have, bez kojeg se ne može zamisliti modni magazin ili portal. Nekad se pitam da li takve stvari smetaju samo meni i da li bih zbog njih „zvocala“ i da se bavim nekim drugim poslom, ali šta ću kad čim ugledam to must have poželim da što većim slovima napišem – ma, ne moram to imati! Mogu imati nešto skuplje ili jeftinije, avangardnije ili „starinskije“, ali – ništa ne moram da imam! Uzgred, modni znalci stalno govore kako svaka žena treba da modi da lični pečat. Ako joj bilo ko kaže šta mora da nosi, za taj pečat ne ostaje mnogo prostora. Mogla bih da se pozabavim i pitanjem kako to must have zvuči u zemlji sa ovakvim standardom, ali tek je to posebna tema.
Na listi medijskih fraza koje me nerviraju, a nije ona „ostvariti se u ulozi majke“ o kojoj sam već pisala, visoko mesto zauzima i – „otišli su da napune baterije“. Toliko sam puta to pročitala, da se pitam kako nekome, ko radi ovaj posao, nije muka kad to otkuca? Ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog toga što pametnim telefonima moramo da punimo baterije gotovo češće nego što mi jedemo 🙂 Kad bi neki stranac pokušao da pomoću Google Translate-a prevede taj tekst na engleski, ne bi me čudilo ako bi zaključio da je čovek otišao na more ili planinu da napuni bateriju laptopa ili da je reč o robotu. Šalu na stranu, kad toliko mali broj novinara, dok piše tekstove, zastane da bi u mislima potražili sinonim za reči koje su se „potrošile“ od preterane upotrebe, onda ne treba da nas čudi što žene u second handu očekuju – nove kolekcije.