Tema nedelje: Na šta bi ličilo kada biste obuli fluorescentne patike?
Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“
Nedavno je kolegi, koji nam je jako drag, bio rođendan, pa smo mu zajedno kupili poklon. Drugom kolegi je pripao zadatak da odabere neki lep džemper i – ispostavilo se da je to odlično uradio. U jednom trenutku je, čak, rekao – baš mi se dopada, ali je za mene suviše mladalački. Prvo sam ga pitala da li se šali, jer džemper zaista ne podseća na kreacije Vivijen Vestvud, a onda sam mu rekla – pobogu, imaš samo četrdeset godina. Kažem samo, jer to u 21. veku nije isto kao što je to bilo u 19.
I, naravno, krenusmo mi da pričamo o godinama… On jedno, ja drugo, a ostalima u kancelariji zabavno. U neko doba pita me – zamisli na šta bi ličilo kad bi ti obula fluorescentne patike? Ne znam na šta bi ličilo, ali ako bi bile narandžste znam da bih ja ličila na pače! Zato što sam oduvek imala utisak da sa mojih 161 cm visine u patikama ličim na to ljupko, žuto stvorenje. Nikada nisam kupila „starke“, a oduvek sam ih želela. Međutim, moj kolega nije mislio na to kako bi mi stajale, već je smatrao da su fluorescentne patike rezervisane samo za tinejdžere, eventualno one u ranim dvadesetim. E, ja ne mislim i nikad neću misliti. Doduše, mnogo bi mi se više sviđale patike koje bi imale samo fluorescentni đon, ali to mu, u tom trenutku, ni slučajno ne bih rekla.
Kad je o obući i odeći reč, jedini kriterijumi koji priznajem je – kako to nekome stoji i u kojim prilikama će to nositi. Sigurno je da neću obući majicu sa printom i krenuti da uzimam izjave od ekonomskih stručnjaka na „The Economist“ konferenciji, ali je isto tako sigurno i da neću odustati od Desiguala ili trikotaže Ivković, zato što neko misli da je to mladalački fazon. Sigurno je i da na intervju nikad ne bih došla golog stomaka, pa i da imam dvadeset, osim – eventualno – da imam savršene „trbušnjake“ i da taj intervju radim na plaži. U stvari, ni tada ne bih, a i nisam (što zbog odsustva „trbušnjaka“, što zbog toga što mislim da nije red intervjisati nekoga polugo).
Jedno od pitanja o kojem bih mogla da pišem i pišem je – da li je mladost u krštenici ili u načinu razmišljanja, duhu, dinamičnosti, shvatanjima, figuri koja nam nešto (ne)dozvoljava, vedrini? Sve to kažem kolegi, ali ne vredi, njegov argument je „jedno je da li se tebi nešto sviđa, ali…“ Ali, šta ali? Verovatno iza „ali“ ide „šta bi ljudi rekli“. Kažem: „Za mene bi rekli da takve patike idu uz moj način razmišljanja“, ali ne boj se, nećeš me videti u njima. Doduše, već sutradan je mogao da me vidi ne u patikama, ali u šarenim cipelama – lepim, za koje su me mnoge žene (raznih godišta) pitale gde sam ih kupila i – baš mi je bilo super. Sumnjam da ću, bože zdravlja, i za pet godina pomisliti da nisu za mene, naravno ako takve budu u prodaji. Uzgred, ni na jednim cipelama, farmerkama, majici, džemperu – nisam videla oznaku „zabranjeno za one iznad 40, 45, 50, 55… godina“.
Sve moje blogove možete pročitati OVDE.