Na terapiji: Da li je podrška drugih neophodna za sreću?
Autorka: Olivera Stojšić, psiholog i joga instruktor
Koliko često pomislite da MORATE u životu imati nekog na koga se možete osloniti – nekog jačeg, sposobnijeg i pametnijeg od vas. Koliko često mislite da vam je NEOPHODNA podrška drugih da biste bili srećni? Da li ste se nekad zapitali da je to zaista tako? Da li stvarno ne možemo bez podrške i pomoći drugih ili mislimo da bi nam život bio lakši da je imamo?
Verovanje da nismo dovoljno sposobni da se nosimo sa nepovoljnim životnim situacijama i promenama u životu umanjuje našu snagu i sposobnosti i uvodi nas u samosažaljivost. Ovakvim načinom mišljenja i sagledavanja okolnosti postajemo žrtve situacije u kojoj smo se našli i bežimo od preuzimanja odgovornosti sa svoj život. Tako možemo prepoznati različite zavisničke odnose koji “održavaju” brakove, roditelje i odraslu decu, poslovne partnere, prijateljske odnose…
Koliko često možete da čujete izjave poput: Ne smem da je ostavim, naudiće sebi… Ne smem da mu dam otkaz, napraviće neku glupost… Ne mogu sam… Moram da imam nekog… Moram da imam podršku roditelja i drugih da bih se razveo…. Zapitajte se da li ste baš vi u takvom odnosu i kako bi mogli da pomognete sebi?
Kao što već znamo, naše MISLI i UVERENJA su odgovorni za naša OSEĆANJA I PONAŠANJA. Šta to mislite i verujete da vam nedostaje da biste preuzeli odgovornost za svoj život? Možda verujete da niste dovoljno pametni i sposobni da donosite odluke i stojite iza njih?
Izbegavanje odgovornosti je jedan od glavnih razloga zbog kojih se ljudi odreknu svog urođenog prava na slobodnu volju. Možda vam bolest omogućava da izbegnete odgovornost za nešto? Vaša bolest je svakako odgovor na nešto. Možda vam je lakše da drugi odlučuju, a da se vi samo žalite? Uverenje da nam je neohodna podrška drugih izaziva u nama osećanje nesigurnosti, straha, strepnje, brige, panike, samosažaljenje i održava zaštitničko ponašanje (odlaganje, odustajanje). Tako postajemo emocionalno nestabilni i izbegavamo da preuzmemo odgovornost za sopstveni život i na taj način dopuštamo da drugi odlučuju o nama. Ostajemo u lošim emotivnim odnosima, plašimo se da promenimo radnika zbog osećanja krivice, ne pristajemo na poslovne ponude jer se plašimo reakcije našeg partnera, bežimo u bolest…
Emocionalno zdrava osoba veruje da bi bilo dobro da ima pomoć i podršku drugih, ali ne smatra da joj je ona neophodna. Ako je nema, podršku nalazi u sebi, uglavnom je spremna da preuzme odgovornost za sopstveni život, ali istovremeno i voljna da sarađuje s drugima. Iako voli da dobije pomoć i podršku drugih, takva osoba ne smatra je neophodnom. Samousmeravanjem, promenom uverenja i nalaženjem podrške u sebi, izgradićete jedan neiscrpan resurs koji vam je uvek dostupan.
Ostale tekstove iz rubrike „Na terapiji“ možete pročitati OVDE.