Nije sreća para puna vreća
S
cena prva: Gaga i ja gledamo neki dokumentarac na Nešnalu o brutalno bogatim ljudima, u kome izvesna gospođa sedi na ivici bazena površine dva moja stana i priča o svom životu, radu i kako već to ide. Možda ne izgleda tako, ali nije sva sreća u novcu, dodaje Gospođa. Eto, i ja imam trenutke kada sam tužna… Ma da, stvarno mi te žao, brecnu se Gaga i skoro ljuta, prebaci na crtaće.
Scena druga: Gaga uleće kod mene i još s vrata maše nekakvim parčetom papira. Dudili, dobila sam sjajnu ponudu! Nećeš verovati, ako se prijavim do kraja novembra, daju pedeset posto popusta. Na šta…? Pogađaj… Nemoj, daj reci, mrzi me… Ne, ne, moraš da pogađaš, – bila je uporna. Teretana…? Pilates…? Karte za bioskop, pozorište…? Preglede kod lekara, nabrajala sam. Ne, ne, nije ni to… Pa reci već jednom, što si takva. Lajfkoačing, reče teatralno…! Lajf šta…?!
Daj, molim te, ne budali, rekla sam i odmahnula rukom. Od kada NAMA treba lajfkoačing…? Mislim, to je za paćenike, za one koji su prevalili tridesetu a žive s mamom i tatom, za tipove koji bi pre da kupe mačku nego da se ožene… Nisi u pravu, prekide me Gaga. Lajfkoačing je super stvar. Vidiš, ja sam nezadovoljna, nisam hepi, nijedna akcija mi nije dovoljna, stalno grabim za još i još, trčim za nekakvom srećom, a u stvari sam umorna, apatična, negativna.. Ljudi oko nas, pogledaj samo – više nema strasnih veza, više niko ne radi posao koji voli, ne dajemo se, nismo bliski, ne pričamo sa kolegama, ne viđamo rodbinu, zaboravili smo kako da živimo… Želim da me neko nauči kako da uživam, kapiraš…? Ni ti nisi najsrećnija… Ja..? Da, ti. Stalno si u nekoj gužvi, nemaš vremena, nemaš para, u čemu ti to, molim te, uživaš..?
Hm… Odakle da krenem…? Pa, uživam, recimo u onoj šoljici kafe ujutro, dok Vlada i Beba još spavaju, i sve je još mirno, pre uzbune. Uživam kad na radiju slučajno naletim na neku lepu pesmu. Uživam dok pričam s mamom, preko telefona, da prekratim peglanje. Uživam kad pomirišem onu kupku od vanile i meda. Uživam kad obučem onaj plavi džemper, a on – mekan k’o duša. Uživam u čistoj posteljini. Uživam u omiljenoj seriji, kad dođem umorna s posla, pa se uvalim na kauč, pokrijem ćebencetom, skuvam čaj i dodam kap ruma. Uživam u piti s jabukama, i cimetu i muskatu i uživam da kupujem začine. Uživam u soliranju u kadi prepunoj pene. U mirišljavim štapićima, čaši vina. U svećama. U dobroj knjizi. U toplom hlebu. U mirisu jela koje spremam. Uživam dok vozim noću kroz prazan grad. Uživam kad sam u toplom, a napolju pada sneg. Uživam dok gledam Bebu kako spava. Uživam u putovanjima, u dobroj knjizi, toplom sutlijašu, palačinkama s pekmezom od šljiva… u ispijanju kafe s tobom, Cacom, Ninom… u valjanju po krevetu nedeljom ujutro… u pici s puno sira koji se rasteže, u onom srcu od kakaa u kapućinu koji Vlada pravi. U stikerima na ogledalu koje ponekad ostavljamo jedno drugom. Uživam u pločama, u starim albumima, slikama sa rođendana od pre sto godina. Ne znam ni ja više… Uživam da spremim kuću pa posle skuvam kafu, sednem i divim se sama sebi – šta sam sve uradila. Eto, biće da nije sve u parama… Misliš li i dalje da treba da idem na seminare pa da me nauče kako da uživam u životu…?
Ne, u pravu si, reče Gaga. Daću Nini kupon, ona je veći paćenik od mene. A možda i upozna nekog tamo. Nismo luzeri, jel’ da nismo? Naravno da nismo. A hoćeš da napraviš one tvoje palačinke…? One s pekmezom…? E, te… Hoću, draga, ali to će da te košta. Dok ja zamutim testo, molim te, idi i očisti mi bazen, jesen je, nakupilo se lišća.