Ekonomisti savetuju: Štednjom protiv SEKE!

by | 16 maja, 2009

lepota i zdraclje stednja kako protiv seke

Kako živimo u globalnom selu umreženih finansija, svetsku ekonomsku krizu nismo mogli da izbegnemo, a od ono malo beneficija koje takva situacija nosi, poput jeftinijih automobila, nekretnina i hartija od vrednosti, nećemo videti mnogo vajde. Pošto se na domaćem tržištu nalazi uvezena roba čije su cene u stranim valutama i koje se koriguju u skladu sa inflacijom, u dinarima samo možemo očekivati njihov rast. Ekonomisti savetuju samo jedno – štednju. Evo nekih praktičnih saveta kako da preživite stanjeni novčanik i preživite SEKU!

Prvo što ne bi bilo loše da uradite jeste na napravite plan prihoda i rashoda vašeg domaćinstva. Tako ćete steći uvid u to koliko trošite (ljudi uglavnom troše više nego što zarađuju) i još važnije na šta trošite novac. Pokušajte da izbegnete ono što je i dovelo do krize na globalnom nivou, a to je preterano zaduživanje. Ako imate dugove po kreditnim karticma pokušajte da ih vratite bez dodatnog zaduživanja. Kupujte jeftinije artikle, tako ćete smanjiti troškove potrošačke korpe. Kuvajte. Sveže meso i zelena pijaca su jeftiniji od industrijskih proizvoda. Ono što vam je neophodno kupujte u velikim megamarketima gde su cene povoljnije i na veliko (velika pakovanja se više isplate). Probajte da smanjite račune za telefon i struju jer je svaka pojedinačna ušteda u vreme krize značajna, ma koliko vam izgledala nevažno.

„ Stari trikovi preživljavanja opet su aktuelni. To je nešto u čemu mi svakako imamo mnogo iskustva“, kaže za naš portal ekonomista Saša Đogović. On predviđa da će se naši građani snalaziti na nekoliko načina. Prvi je ušteda u kućnom budžetu na ime rođaka sa sela od kojih se mogu nabavljati namirnice. Svako ko ne mora da kupuje voće, povrće, sir, jaja i sl. će to rado iskoristiti. Drugi su zalagaonice koje u poslednje vreme rade punom parom i na kraju, ali najvažnije, tu su honorarni poslovi (iz oblasti trgovine, zanatskih usluga i sl.) kao dodatni izvori prihoda.

U vreme krize se generalno manje toši na kulturu, putovanja, zdravstvo i obrazovanje, a više na egzistencijalne potrebe kao što su prehrana i režije. Štednja i dopunski izvori zarade su jedina moguća rešenja„, zaključuje Đogović. Na kraju ćemo citirati narodnu mudrost koja kaže: ne kupuj danas ono što ne moraš, da sutra ne bi bio u situaciji da ne možeš da kupiš ono što moraš.

Nataša Lazović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.