Kako uskladiti povratak na posao i brigu o bebi?
„Vraćam se na posao čim se malo oporavim od porođaja“, govorila sam sa stomakom do zuba u kancelariji. Aha, kako da ne! Petica za entuzijazam, dvojka za realnost. Ipak, pošto sam se tako dogovorila sa šefovima a i mi, majke honorarke, treba od nečega da živimo, vratih se pet meseci posle porođaja.
Da mi je neko rekao da će akcija „Back to work“ biti tako složena, zamršena i stresna, ne bih mu poverovala.
Prava osoba
Moja drugarica je siterka, čuvala je već nekoliko beba i znala sam da je ona prava osoba za taj posao. Zašto ne „baka servis“, pitali su me mnogi. Ponesena sopstvenim iskustvom (živela sam kod bake i dede), smatram da bake i deke treba držati kao „zlatne rezerve“. Viđanje unuka sa „baba-deda ekipom“ treba da bude dobro zezanje, ali ne i petočasovna obaveza. Nekako mi je draže da mi dete čuva neko ko je odrastao u isto vreme kad i ja, neko ko razmišlja poput mene, a ne neko ko je odgajao decu u prošlom veku.
Klopa
Bebu sam, što bi staramajke rekle, uobročila – dakle, uredno je sisala na svaka tri sata. Više nego uredno. Kad sam to ukapirala, sledila sam se. Ako budem odusustvovala tih pet sati, bebac će preskočiti jedan obrok i eto belaja. Nisam spavala nekoliko noći – mozgala sam šta mi je činiti. Pratila sam literaturu, „Moju bebu“, internet, raspitivala sam se u savetovalištu, pričala sa iskusnim mamama, ali konkretnog rešenja nije bilo jer je svako imao svoje, potpuno drugačije mišljenje. Uz konsultaciju sa pedijatrom, počela sam ranije da joj uvodim nemlečnu hranu. Glavna uloga u našoj maloj premijeri bila je poverena jabuci. Mic po mic, od jedne kašičice soka do kašice i sokića od cele sveže isceđene jabuke – bio je dug put. Plašeći se da će bebac, i pored te jabuke, ostati gladna, žedna & nervozna dok nisam tu, odlučila sam da siterki pride ostavljam i nešto svog mleka. Takođe, kupila sam nekoliko kutija adaptiranog mleka i neku kašicu, za svaki slučaj.
Generalna proba
Nedelju dana pre povratka na posao siterka je dolazila na upoznavanje i na privikavanje. Igrala se sa bebom, prepovijala ju je, hranila i uspavljivala, a ja sam išla po kući kao kreten govoreći joj šta i kako treba da radi. Čak sam furala sa nekim plišanim medom u naručju pokazujući drugarici kako moja beba najviše voli da se nosa, a kako je valja njihati kad se rasplače. Eto još jednog razloga zašto sam se odlučila da mi drugarica čuva dete: nije me gledala kao šizu u tim trenucima nego je klimala glavom u znak odobravanja.
Bebi lobotomija
Priznajem, jedva sam čekala da se malo odvojim od bebe. U proteklih pet meseci sa ljudima sam se viđala samo u tokom retkih poseta i u šetnjama (ali s bebom). Osećala sam da mi se mozak pretvara u bebi kašicu jer ni o čemu drugom nisam mogla da razgovaram osim o bebećim temama. Koncentracija na donjoj granici, sva čula uperena u nju… Da, obavezno mi je trebalo tih pet sati bez mog najdražeg bića jer mi je pretila „bebi-lobotomija“.
Teorija je jedno, ali…
Ovako smo nas dve to zamislile: ustajanje u sedam, zatim sledi sisanje. Kad beba zaspi, nacedim mleko pomoću pumpice, a zatim ponovo podojim bebu. Dolazi siterka i ja „palim“ na posao. U neko doba siterka u šetnji dolazi kod mene i obavljamo „primopredaju“ bepca. Opet pada sisanje i to s nogu negde u parku ili u nekom mirnom kafiću. Malo se švrćnemo po gradu i tabananje do kuće. E, lepo smo mi to smislile, ali u praksi je bilo sasvim drugačije…
Bilans
Prva dva dana bila su paklena: moja devojčica je plakala do iznemoglosti, uši je punila suzama. Siterka je odlepila jer, i pored svog iskustva i strpljenja, nije lako slušati kada beba (i to tuđa) toliko plače. Bila sam kao na žeravici, non-stop na telefonu sa milion jalovih saveta, a posao nisam ni takla…
Srećom, prošlo je i to, navikle su se jedna na drugu, lepo se igraju i slažu, jedino sam ja kao zapeta puška. Trudim se da ostanem kul i da sakrijem fleke mleka na odeći kad ono iznenada nadođe i da zaposlim mozak antibebi sadržajem. Bar na tih nekoliko sati…
Da podsetimo…
Mame koje su u stalnom radnom odnosu imaju pravo da sa posla odsustvuju godinu dana (s naknadnim godišnjim i bolovanjem čak i duže). Porodiljsko bolovanje se otvara najranije 45, a najkasnije 28 dana pre termina porođaja. Ono traje tri meseca, a onda se automatski nastavlja „odsustvovanje radi nege deteta“ koje traje do navršenih 365 dana od datuma otvaranja porodiljskog. I porodiljsko i negu deteta Socijalno osiguranje refundira u 100-postotnom iznosu (s tim što kasne nekoliko meseci).
Tekst: Aleksandra Lončarski