Nove letnje uspomene: facebook friends
Sve što se desi na odmoru, tamo i ostaje, zar ne? E pa, ne više! Sada svako, od gosta na ležaljci pored vaše, do konobara u hotelskom restoranu, može da vam uđe u trag i pronađe vas na fejsbuku…
I tako… Izležavali ste se na peščanoj plaži, udisali miris mora i
svakih polasata nameštali bretele bikinija, da biste izbegli one ružne
„zebra“ štrafte na telu. Ispijali ste hladnu limunadu i, pogleda
skrivenog ispod šešira ili naočara, posmatrali „živopisne“ turiste na
plaži i u dokolici razmišljali o njihovim životima i navikama. I taman
ste ispustili uzdah zadovoljstva, kada vam se neko odjednom obrati na
maternjem jeziku: „Ćao, ja sam Marko. Zar nismo odseli u istom hotelu?“
I, eto! Hteli vi to ili ne, stekli ste novog letnjeg prijatelja.
Internet suveniri
Letovanja uvek donose mnogo lepih stvari – preplanulost, zdrav sjaj kože, odmoran izraz lica, letnju vitkost i zategnutost mišića, i pored toga što se niste ustezali da jedete i pijete sve što poželite. Naravno, postoje i neke stvari koje biste radije zaboravili – bučni par u hotelskoj sobi pored vaše, ispražnjen novčanik, žuljeve od japanki i kratku romansu sa kelnerom, u koju ste se upustili iz čiste dosade. Sve će to biti zaboravljeno čim predate ključeve hotelske sobe, zar ne? Zapravo… ne.
Tužna istina je da događaji i ljudi sa odmora ne ostaju više samo u sećanju ili, eventualno, na fotografijama. Zahvaljujući Fejsbuku, ceo (internetski) svet može da vas vidi u situacijama koje biste radije zaboravili! Izgleda da su nam društvene mreže oduzele anonimnost i privatnost, kao i našu šansu da neprimećeno izgubimo kontrolu u ponašanju, naročito kada smo na odmoru/letovanju u inostranstvu. Pre nego što su se pojavili Fejsbuk i Tviter, mogli smo da upoznamo zanimljive ljude na plaži, na izletu ili, među lokalnim stanovništvom, da se ludo provedemo sa njima, a potom da im damo pogrešan broj telefona i da se vratimo starom životu. To je sada skoro nemoguće. Danas je dovoljno da neko zna vaše ime i… Pre nego što napustite aerodrom – „ping!“ – njihovo nasmejano lice pojavljuje se na vašoj „Friends requested“ listi. Još uvek sentimentalno raspoloženi, sa toplinom sunca koju osećate na koži, prihvatate ove nove „prijatelje“. I to je, obično, početak ružnog kraja. U rekordnom roku, ovi ljudi počeće da vas zasipaju nezanimljivim komentarima, obaveštenjima o najnovijim, uglavnom banalnim događajima iz njihovog života i da, što je verovatno najgore, „kače“ vaše fotografije koje vas prikazuju u različitim blamirajućim situacijama.
Prošla, lepa vremena
Život je bio mnogo lakši i ugodniji kada smo bili mali! Na letovanju bismo upoznali neke zanimljive drugare, igrali bismo se s njima sve do mraka i rastajali se uz obećanje da ćemo se dopisivati (do kraja života!). Nakon povratka kući, poslali bismo možda nekoliko pisama, pre nego što bismo shvatili da prijatelj za dopisivanje nije ništa stvarniji od imaginarnih drugara (valjda sva deca imaju bar jednog takvog!), a da pisanje nije ništa zabavnije od izrade domaćeg zadatka. Prepiska bi se tada okončala, a drugar iz komšiluka, uvek dostupan za igru, postao bi sjajna zamena. U nešto kasnijim godinama života, a još uvek pre Fejsbuka, neželjene posledice letovanja nisu bile nemoguće, ali ipak su bile retke i brzo rešive. Na primer, devojci koja letuje u nekoj stranoj zemlji mogao je da se desi ovaj scenario: upoznaje zgodnog meštanina, doživljava kratku, intenzivnu romansu sa njim, na rastanku razmenjuju brojeve telefona i ona se vraća kući, sigurna da će ovo iskustvo ostati jedan od prijatnih „suvenira“ sa letovanja. Ne obavezno. Uporni letnji frajer počinje da joj šalje sms-ove, nekoliko puta dnevno, da je zove i predlaže da je poseti. Ona odgovara na nekoliko poruka i poziva, a onda, shvativši da je sve odavno izgubilo draž, kao i da to remeti njen odnos sa novim, „pravim“ dečkom, prestaje da odgovara, i u najgorem slučaju, menja broj telefona. I to je kraj priče. Međutim, internet usluge menjaju sve. U poslednjih nekoliko godina, broj aktivnih članova Fejsbuka porastao je na 400 miliona! Svaki korisnik ima u proseku 130 prijatelja, od kojih verovatno poznaje najviše 30. Štaviše, Fejsbuk i Tviter su utrli put kulturi masovne razmene, u kojoj, čini se, ne postoji ništa što ne bismo ponudili potpunim strancima.
Sjajna stvar s odmorima jeste to što tamo gde idete ne poznajete nikoga, pa čim zakoračite na plažu, možete da budete šta god i ko god poželite – dakle, vaša privatna strana je apsolutna nepoznanica za sve. Na odmoru možete da „izmislite“ svoju novu ličnost. To je verovatno i razlog zbog kojeg je većina nas na odmoru samouverenija i slobodnija u ponašanju. No, izgleda da je internet u velikoj meri narušio letnju rasterećenost daleko od kuće i, u osnovi, ličnu privatnost.
Koristi vs. štete
Nesumnjivo, društvene mreže su korisne. Na primer, zahvaljujući Fejsbuku možete održavati stara prijateljstva ili upoznati nekog ko će vam ponuditi sjajnu poslovnu priliku. Međutim, problem sa bilo kojim poznanstvom sa odmora jeste to što su posledica uticaja pregrejavanja suncem, hormona i besplatnih pića, zbog čega vaši kriterijumi o sjajnom muškarcu, za brzu zabavu ili trajnu vezu, mogu biti znatno izmenjeni. Onlajn kontakti mogu da budu super nedelju dana. Ali zabava prestaje kada svaki put, nakon logovanja na Fejsbuk, zateknete poruku od Jorgosa (spasioca sa plaže), ili animatora Huseina, ili „simpatičnog“ mladog para iz susedne hotelske sobe (koji su vas, zapravo, smarali svojim pričama!). Iako zahtevi potpuno nepoznatih ljudi da vam postanu prijatelji mogu u prvom trenutku da budu laskavi, dozvola pristupa vašim privatnim fotografijama, razmišljanjima i prijateljskim krugovima ipak može biti veoma rizična. Dakle, poruka glasi: od sada, ne samo da treba da budete oprezni kada dajete vaš telefonski broj, već i vaše puno i tačno ime. Nemojte osećati obavezu da prihvatite svaki zahtev za prijateljstvo. Uostalom, šta može da se desi ako i odbijete „prijatelja“ sa odmora? Ionako ga verovatno više nećete videti. A ako ipak, nekim pukim slučajem, naletite na njega, imate dve opcije: da promrmljate neko izvinjenje i utešite ga lažnim obećanjem da ćete ga pozvati, ili, još bolje, da se pravite da ga ne poznajete i zbrišete što dalje!