Obazrivo sa unosom mangana
Iako je mangan oligoelement bez kojeg bi mnogi metabolički procesi bili poprilično ugroženi, stručnjaci upozoravaju da ni preterane količine nisu poželjne. Umesto dodataka ishrani u obliku tableta mnogo je bolje povećati unos namirnica bogatih ovim mineralom.
Mangan je mineral koji se u veoma malim količinama nalazi u ljudskom organizmu, ali učestvuje u brojnim procesima. Zaslužan je za bolju strukturu kostiju, a od njega zavisi apsorpcija kalcijuma, izgradnja vezivnog tkiva, pravilan rad tiroidne žlezde, lučenje polnih hormona, regulacija nivoa šećera u krvi, kao i metabolizam masti i ugljenih hidrata.
Veoma je važan i za normalno funkcionisanje mozga i nervnog sistema.
Ovaj oligoelement je moćan antioksidans koji u telu traga za slobodnim radikalima, a zatim neutralizuje štetu koja je nastala njihovim dejstvom.
Manjak tog elementa može dovesti do povišenog krvnog pritiska i holesterola, bolesti srca, grčenja mišića, lošeg kvaliteta kostiju, pogoršanog vida, gubitka pamćenja.
Iako jedna grupa stručnjaka smatra da je manjak mangana izuzetno retko stanje, procenjuje se da se čak 35 odsto svetske populacije suočava sa tim problemom. Glavni uzrok je neizbalansirana ishrana.
Namirnice bogate manganom su avokado, koštunjavi plodovi, semenke, alge, tamni i zeleni čajevi, suvo grožđe, ananas, spanać, brokoli, pomorandže, mahunarke, kupine, maline, žumance i zeleno lisnato povrće.
Preporuka nutricionista je da dnevni unos bude između 2,5 i pet miligrama za osobe starije od 11 godina. U organizmu se taloži u bubrezima, pankreasu, jetri i, što je najvažnije, kostima. Prosečna količina u telu čoveka iznosi 10 miligrama, a nikako ne bi trebalo da prelazi 20 miligrama.
Ispitivanje koje je obavila grupa kanadskih naučnika pokazalo je da visoka koncentracija mangana u pijaćoj vodi može da smanji koeficijent inteligencije dece.
Rezultate istraživanja obavljenog u Kvebeku na 326 dece uzrasta od šest do 13 godina, objavio je časopis specijalizovan za zdravstvene teme Environmental Health Perspectives.
U domovima ispitanika u pijaćoj vodi merena je količina mangana, a do podatka kolika količina je konzumirana došlo se preko upitnika. Svako dete je istovremeno bilo podvrgnuto testu inteligencije, motorike i ponašanja.
Kod 20 odsto dece koja su pila vodu sa visokom koncentracijom mangana koeficijent inteligencije je u proseku bio šest odsto manji nego kod one koja nisu pila vodu obogaćenu mineralom.
Tokom istraživanja su uzeti u obzir i faktori kao što su porodični prihodi, inteligencija majke i njen nivo obrazovanja, ali i prisustvo drugih oligoelemenata u vodi.
Stručnjaci ističu da je neophodno detaljnije ispitati potencijalne rizike prekomernog unosa mangana, kao i da je umesto dodataka ishrani mnogo bolje povećati unos namirnica bogatih ovim mineralom.
Izvor: RTS