U susret #BookTalk2015 – Aleksandar Ilić: Srpska književnost igra u srpskoj ligi – nema ispadanja!

Prva Regionalna književna konferencija Book Talk 2015, koja se održava od 3. do 5. septembra u Novom Sadu, okupiće na desetine pisaca, prevodilaca, izdavača i čitalaca iz Srbije i država u okruženju. Glavni nosioci projekta su GLOSSY MEDIA – Magazin HELLO i Uduženje građana “NVO COLOR MEDIA EVENTS” , a njihovi partneri Color Press Grupa – najveći izdavač magazina u regionu i Color Media Comunications, koji zajedno, tokom godine, organizuju preko 50 konferencija i drugih događaja.

Konferencija se održava i zahvaljujući finansijskoj podršci Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, Gradskoj upravi za kulturu Grada Novog Sada i brojnim sponzorima.

Konferencija se događa na više različitih lokacija u Novom Sadu i na Fruškoj gori: Andrevlje (smeštaj učesnika), Galerija Matice Srpske, Spomen Zbirka Pavla Beljanskog, Vinarija Deurić… Kompletan program i način prijave možete pogledati OVDE

Na panelu Književne nagrade i književne nepravde govoriće i Aleksandar Ilić, prozni pisac, koautor romana „Srpski psiho“ i autor romana „PR“. Evo, šta nam je rekao pred početak konferencije o svojim čitalačkim navikama i o književnoj sceni u Srbiji.

Kakva je književna scena u Srbiji?

– Književna scena u Srbiji pre svega je plodna – to je njena najupadljivilja osobina: u toku jedne godine objavi se nekoliko stotina romana i verovatno još više zbirki pesama. Broj izdavača knjiga takođe je trocifren, kao i broj književnih nagrada. U pogledu tematskih i žanrovskih okvira prisutna je veoma bogata raznovrsnost koja se može uočiti i u razvijenijim svetskim književnostima. U našem slučaju ta raznovrsnost ima i svoju specifičnu lokalnu razliku oličenu u nacionalonoj istoriji, svetosavlju i guslama. Što se kvaliteta tiče situacija nije tako razmahana kao u slučaju količine – malo šta od toga što se objavi u toku jedne godine se zaista može i čitati. Može se reći da srpska književnost igra u srpskoj ligi – nema ispadanja. Ukratko: dokle god se književna delu budu pisala i vrednovala kodom gusala dotle će ona biti guslarska. A gusle su, u najboljem slučaju, srednjovekovani instrument.

Može li se od književnosti živeti u Srbiji i da li joj je država prijatelj ili neprijatelj?

– U Srbiji postoji nekoliko pisaca koji mogu da žive samo od svojih knjiga (bez dodatnih izvora prihoda). Posmatrajući Ministarstvo za kulturu rekao bih da država nije prijatelj knjige. Ako drugi deo pitanja zapravo ima značenje da li je država priljatelj ili neprijatelj Srbije, rekao bih da je neprijatelj.

Koje domaće pisce volite da čitate?

– Iz domaće produkcije izdvojio bih zbirku priča „Beograđanke“ Igora Marojevića. To je knjiga koja digitalnost, i internet, tretira kako kao realni (a ne virtuelni) konstitutivni element savremenog sveta tako i kao njegovo proširenje u komunikacijskom sektoru.

Da li znate koliko se ljudi zapitalo nad svojim Fesjbuk profilom nakon što je pročitalo vašu knjigu „PR“? Da li vi imate Fejsbuk profil?

– Često mi se javljaju čitaoci ali zaista ne znam koliko njih se zamislilo nad svojim Facebook profilom. Na osnovu razgovora sa njima ili komentara na društvenim mrežama rekao bih da neki jesu. Uglavnom se ljudima dopada to što je „PR“, po njihovim rečima savremen i kritički okrenut ka digitalnoj realnosti 21. veka. Imam profil na Facebooku kao i na većini ostalih društvenih mreža mada u poslednjih nekoliko meseci mnogo više skrolujem nego što postujem. Volim društvene mreže bez obzira na to što je njihovo korišćenje često zamorno. Volim i da organizujem haos informacija kojem smo na društvenim mrežama svakodnevno izloženi.