Doživeti stotu – pitanje gena!
Dugovečni među nama su izgleda dobro odabrali svoje roditelje: naučnici koji istražuju koliko na dugovečnost utiče poreklo, a koliko način života, utvrdili su da većina stogodišnjaka ima gene koji im u tome pomažu.
Naučnici su izdvojili skup jedinstvenih genetskih varijacija preko kojih može da se – sa 77 odsto sigurnosti, predvidi da li neka osoba ima dobre šanse da doživi sto godina. Posmatrani su genomi 1,055 belaca rođenih između 1890. i 1910 i uporedili ih sa 1.267 ljudi rođenih kasnije. Studija izvedena na stogodišnjacima pokazala je da većini zajedničko to što imaju jedan broj istih genetskih varijacija.
Analizirajući genom stogodišnjaka, lekari i biostatističari otkrili su 150 genetskih karakteristika znatno češćih kod dugovečnih osoba nego kod ostalih. „To ne znači da postoji brzi test da se utvrdi ko će dugo živeti, a ko neće – zdrav način života i drugi faktori takođe su značajani“, navode članovi tima istraživača predvođeni Paolom Sebastijani i Tomasom Perlsom sa Bostonskog univerziteta.
Međutim, kako je rekao Perls, istraživanje bi moglo da ukaže na način utvrđivanja koje osobe mogu biti podložne određenim bolestima i moglo bi, uz dalja istraživanja, pomoći da se za njih odredi terapija. „Sedamdesetsedam procenata tačnosti je vrlo visok procenat za genetski model, ali 23 procenta greške takođe ukazuje na to da još mnogo treba otkriti“, rekla je Paola Sebastiani.
Stogodišnjaci su idealan primer starenja jer se bolesti u vezi sa starenjem kao što su rak, kardiovaskularna obolenja i demencija, razvijaju posle devedesete godine, navode autori studije objavljene u američkom časopisu „Sajens“.
Naučnici su utvrdili da postoji 19 grupa stogodišnjaka, sa različitim genetskim „potpisima“. Neki geni su u vezi sa dužim životom, drugi odlažu razne bolesti vezane za starenje kao što je demencija. „Ovi genetski ‘potpisi’ pokazuju različite puteve dugovečnosti“, rekla je Sebastijani.
Uopšte uzev, stogodišnjaci su dobrog zdravlja duže nego prosečno stanovništvo i ne dobijaju bolesti vezane za starenje do devedesete godine, nalazi su studije. Naučnici su bili iznenađeni kada se pokazalo da predispozicija za dugi život ne nastaje zbog nedostatka genetskih varijanti vezanih za bolesti, već zbog postojanja zaštitnih genetskih varijanti, rekla je Sebastiani.
Pored toga, 40 odsto „super-stogodišnjaka“ – starih više od 110 godina, ima po tri specifične genetičke varijante. „Identifikacija tih genetskih ‘potpisa’ predstavlja prodor u personalizovanom proučavanju genoma i medicini predviđanja, u okviru kojih bi taj analitički metod mogao da bude koristan za sprečavanje i otkrivanje brojnih bolesti, kao i za ciljano lečenje“, ocenio je doktor Tomas Perls, specijalista za gerijatriju. Perls je upozorio da je ovo vrlo kompleksna genetska slagalica i da su naučnici još daleko od toga da razumeju kako ti geni deluju.
Izvor: Beta