HRONIČNA BOL može da smanji mozak 11 odsto

Svaki peti stanovnik Evrope pati od hroničnog bola, a migrena pogađa jednog od osmoro ljudi…

Iako je bol svakodnevna, naučnici tek počinju da razumeju mehanizme bola. Nastaje u mozgu pošto završeci nerava koji se nalaze po celom telu pošalju električni signal u mozak.

– Bol je više od nervne aktivnosti, to je mešavina emocija, kulturnog nasleđa i duha svakog čoveka – objašnjava K. Viner, direktorka američke Akademije za bol.

Okidač libida
Osim što otežava život, bol menja organe. Zbog hroničnog bola neuroni su preterano aktivni, ali zatim se ulenje, što smanji mozak za čak 11 odsto. Dobra strana bola je što može da deluje kao afrodizijak. Migrena je okidač libida, koji se može pojačati za 20 odsto. Žene duže, češće i jače osećaju bol jer imaju 34 nervna završetka po četvornom centimetru kože, a muškarci imaju samo 17.

Nakon udarca u glavu ljudi mogu da vide zvezde pred očima zbog fotopsije. Udarac nadraži mrežnjaču, koja šalje signal do optičkog živca, a upravo zahvaljujući centru za vid u mozgu, ljudi mogu da vide zvezde, munje, iskre i ostale pojave.

– Na tankoj koži ruku i prstima ima više živčanih završetaka nego na bilo kojem drugom delu tela. Zato ako se posečete papirom, javiće se snažna bol. Rez iritira nervne završetke, ali ih ne povredi previše – objašnjava dr. Cook iz Klinike za dermatologiju.

Bol fantomskog uda
Mnogi ljudi bez jednog ili više udova imaju fantomski osećaj uda u amputiranom delu tela. Razlog tome je što mozak osećaj bola i dodira nastavlja da šalje u deo tela koji nedostaje. Drugim rečima, oni koji imaju osećaj fantomskog uda zaista osećaju deo tela kojeg nema.

Tokom stajanja gravitacija vuče telesnu tečnost prema dole. Skuplja je u nogama i stopalima i pritiska mišiće, što vremenom uzrokuje bol. Kretanjem se stežu mišići što tera tečnost ka gore, pa se cirkulacija poboljšava, zbog čega je lakše hodati nego stajati.