Kako se ljudsko telo bori protiv gladi?
Kada smo gladni, naše telo nam, naravno, daje signal da jedemo, tražimo hranu… Istovremeno, naše telo mobiliše odbrambeni sistem koji je neverovatno štedljiv kada je u pitanju energija.
Kada smo gladni naše telo mobiliše odbrambeni sistem. Ako nemamo dovoljno kalorija, proizvodimo belančevine koje funkcionišu kao antibiotici, pokazuju rezultati istraživanja koje su nemački naučnici objavili u časopisu „Nature“.
Nezavisni odbrambeni sistem
Ta odbrambena strategija funkcioniše odvojeno od ostatka imunog sistema, ističu naučnici okupljeni oko Mihaela Hoha sa univerziteta u Bonu. Radi se o tome da se spreči borba tela sa bakterijama i virusima kojima je izloženo, jer je ono, zbog nedostatka hrane, već dovoljno pod stresom.
– U normalnom stanju, imunom sistemu je za funkcionisanje potrebno dosta energije. Klasično oružje imunog sistema, dakle T i B ćelije kao i antitela, možemo da zamislimo kao tešku artiljeriju koja bacile suzbija opasnim oružjem – objašnjava Hoh za „Dojče vele“. U vreme krize telo se služi štedlivijom varijantom odbrane.
Na mestima kao što su pluća ili koža, tu gde bacili mogu da prodru u organizam, proizvode se belančevine, takozvani peptidi koji uništavaju bakterije koje mogu da izazovu bolesti. Te barijere između tela i spoljnog sveta povezane su sa energetskim snabdevanjem organizma i u vreme gladi se pojačavaju.
„FOXO“ gen
Naučnici kažu da tim procesom upravlja jedan gen kojem se inače pripisuje ključna uloga u starenju. Princip je sledeći: u vreme gladi u ćelijama se smanjuje energetski nivo, a time i nivo insulina. Pad insulina aktivira centralni gen koji se zove „FOXO“ i koji kontroliše i po potrebi aktivira gene sa šiframa za proizvodnju antimikrobnih peptida (AMP). Potom se u ćelijama pojačano proizvode peptidi koji bacile uništavaju još pre nego što prodru u telo.
Taj veoma efikasni sistem odbrane, očigledno je veoma star. Postoji u skoro svim vrstama životinja i verovatno potiče od zajedničkog pretka.
Naučnici se nadaju da će uz pomoć ovih saznanja uspeti da objasne zašto ljudi koji pate od dijabetesa ili gojaznosti skloniji infekcijama. A, s obzirom na to da gen „FOXO“ ima ključnu ulogu u starenju, i u toj oblasti bi mogle da se izrode nove ideje.
(MONDO)