Popodnevna dremka: da li je to uopšte dobra ideja?
Sredina dana, isrpljeni ste i psihički i fizički, malaksali, osećate posledice od jučerašnjeg ludovanja i zevate sve više i više. Spava vam se. Sve što želite je jedna dobra popodnevna dremka.
Opet, neki tih glas iz dubine uma vam šapuće da ne bi trebalo da se predate, već da stojički sačekate noć. Ako to uradite nećete moći uveče da spavate, niti ćete uspeti da se oslobodite onog groznog osećaja u ustima, a neki kažu da tako možete povećati šanse da obolite od dijabetesa…
Argumenti protiv dremanja su doista jaki. S druge strane, ako ste već tako umorni, kod kuće ste i nemate šta pametnije da radite (niti ste u mogučnosti) zašto ne biste uzeli mali odmor i prestali da se vučete okolo kao zombi.
Dakle, dremati ili ne dremati, pitanje je sad… A možda se odgovor krije u dužini dremke?
10 do 20 minuta
(Dva)desetominutni san je moćan. On vas bukvalno napaja energijom. Eksperti kažu da tokom tako kratkog sna vaše oči ne počinju mahinalno da se pomeraju (što znači da ne dostižete REM fazu), zbog čega lakše ustajete posle dremke.
30 minuta
Posle dremke koja traje ravno pola sata ćete se osećati izmoždeno i biće vam potrebno duplo toliko vremena da dođete sebi.
60 minuta
Naučnici tvrde da ćete posle ovakve dremke lakše pamtiti činjenice, lica i imena ljudi koje ste skoro upoznali. Najveća mana ove dremke je to što vas noge možda neće najbolje služiti u prvih par minuta pošto ustanete iz kreveta.
90 minuta
Ako vaša dremka traje 90 minuta, znajte da ste prešli čitav ciklus sna: i one lakše i dublje etape, sve zajedno sa REM fazom u toku koje se vaše oči pomeraju same od sebe i kada se nalazite u najdubljem snu. Posle ovakve dremke bolje ćete se sećati ne samo novih informacija, već i svojih ličnih utisaka.