Pitali smo psihoterapeuta: Kako pripremiti dete za polazak u školu?

by | 27 maja, 2022
Polazak u školu

Polazak u školu je važan dan u životu cele porodice, a naročito đaka prvaka, bilo da govorimo o onima koji se plaše ili raduju. Osećanja su uglavnom pomešana. Zato smo za savet zamolili stručnjakinju Doktok platforme za besplatne zdravstvene konsultacije. 

Piše: Prim. dr OLIVERA ALEKSIĆ HIL, dečji psihijatar, psihoanalitičarka, porodična terapeutkinja, psihoanalitička psihoterapeutkinja za decu i adolescente, DokTok psihoterapeutkinja

Priprema, naravno, počinje sa polaskom deteta u predškolsko. Predškolsko obrazovanje i vaspitanje je prema zakonu obavezno za svu decu, tako da nepripremljene dece ne bi trebalo da bude.

Kada govorimo o pripremljenosti mislimo i na intelektualnu i na emocionalnu zrelost. Vodimo se, dakle, uglavnom prema principu realnosti, tj. šta “škola” očekuje od đaka prvaka: izvestan nivo znanja (čitajte: obaveštenosti) očekivan za uzrast, odgovarajuće trajanje pažnje (koje za decu predškolskog ili školskog uzrasta iznosi do pola sata bez distrakcije i vremenom se produžava), što manje očekivanja i strepnje (to je uobičajen događaj), izvestan nivo samostalnosti. Ostalo dolazi vremenom.

Pročitajte i… Pitali smo pedijatra – šta sve obuhvata lekarski pregled za buduće prvake?

Najvažnije je naglasiti da dete nema urođene strahove ni od čega pa ni od škole, da se strahovi javljaju posle neadekvatnog iskustva u novoj situaciji, pa ako je dete zaplašeno, pretpostavljamo da su i roditelji u povišenom tonusu u vezi s ovim događajem.

Polazak u školu koliko je normalan, toliko je i radostan događaj, i to treba i pokazati, radovati se odrastanju deteta i preuzimanju novih uloga, odgovornosti. Ne rastu samo prava sa uzrastom nego i obaveze, i to nije uvek lako primeniti, ali može biti lepo – zavisi od ugla gledanja. Dete se susreće s novim društvom, sveskama, knjigama, to je potpuno novi svet, gde ima, naravno, još uvek mesta i za igru. Škola nije najlepše, ali ni najružnije mesto na svetu, te detetu ne treba pretiti školom: “Videćeš kad kreneš, srediće tebe učiteljica!”, ali ni najlepše sa obećanjima: “Imaćeš najlepšu torbu, svesku”, “Učiteljica ti je druga mama”, jer za torbu ne znamo, a mamu imamo samo jednu.

Važno je detetu reći i to da će možda u početku biti teško i drugačije, ali da će se privići i radovati. Imajte u vidu da nisu sva deca ista niti se na isti način i jednako brzo privikavaju na nove situacije. Prisetite se koliko je detetu bilo potrebno da se navikne na obdanište, šta mu je u tome pomagalo, šta odmagalo, osluškujte ponašanje dece. Veći broj dece neće znati ni da vam definiše problem, ali se mogu osećati zaista loše: što su sporiji od drugih, što su manji, što su tanji, što nemaju ovo ili ono, što ih učiteljica ne mazi, ne gleda lepo i često i sl. Razlozi mogu biti raznoliki.

Saslušajte dečije priče posle škole (bez prevelikog propitivanja) i razumećete eventualni problem. Pomozite detetu da napravi svoj novi, školski kutak u sobi, pokažite ponos i važnost tog čina, podstičite samostalnost, pomažite obavezno u započinjanju, nenametljivo proveravajte šta dete od školskih zadataka i kako uradi, usmeravajte, hrabrite, osmislite mu vreme, kombinujte sa čestim odmaranjem. Mislite na detetove mogućnosti, eventualno trenutna ograničenja (umor, pospanost, emocionalno stanje, bolest i sl.). Pustite mu da se odmori dovoljno, da se naigra, ohrabrite ga da što pre uradi domaći, pomozite mu da stvori radne navike, u početku vi osmislite načine i vreme.

Ako svi ovi načini ne pomažu i dete je duže uznemireno pred polazak u školu, počinje da se žali na telesne teškoće, pati i teško doživljava odvajanje od kuće – obratite se stručnjaku. Nije sramota tražiti pomoć jer se problem nekad može rešiti vrlo lako i brzo, a svako odlaganje može dovesti do usložnjavanja problema. Ako vaše dete ima teškoće koje su nešto intenzivnije ili duže traju nego kod njegovih vršnjaka ne znači da je ono lošije od drugih niti da ste vi loš roditelj, jednostavno je polazak u školu za neku decu izuzetno velika promena i potrebna mu je složenija podrška od ljubavi i razumevanja koju daje roditelj.

Srećan polazak u školu malim prvacima i njihovim roditeljima, budite ponosni na svog malog đaka, ne zaboravite da mu to i pokažete.

 


Na pitanje odgovara prim dr OLIVERA ALEKSIĆ HIL, dečji psihijatar, psihoanalitičarka, porodična terapeutkinja, psihoanalitička psihoterapeutkinja za decu i adolescente, DokTok psihoterapeutkinja

Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, magistrirala iz oblasti neuropsihologije. Stekla je diplomu za dečijeg psihijatra na Medicinskom fakultetu, kao i za sistemskog porodičnog terapeuta na EFTA-i. Stekla je evropski sertifikat za psihoterapiju, a kao član internacionalne asocijacije psihoanalitičara (IPA) stekla diplomu psihoanalitičara. Diploma dečji i adolescentni psihoanalitički psihoterapeut (EFPP). Šef Odseka za specijalističko-konsultativne preglede u okviru Klinike za decu i omladinu IMZ-a. Članica Internacionalne Asocijacije za rane psihoze (International Early Psychosis Association), članica Srpskog lekarskog društva, sekcija za dečju neuropsihijatriju, članica Izvršnog odbora Psihoanalitičkog društva Srbije (IPA, EPF), bila je generalni sekretar Društva za dečju i adolescentnu psihijatriju i srodne profesije (DEAPS), članica Beogradskog psihoanalitičkog društva (IPA, EPF), kao i članica Udruženja dečjih i adolescentnih psihoterapeuta Srbije (od 2015-2017. predsednica udruženja).

Aktivna je psihoanalitičarka i dečiji psihijatar na DokTok platformi i dostupna je za konsultacije svake subote u terminu 15h-16h.

 

Oleksandr Briagin / iStock via Getty

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.