Omikron: Evo šta dosad znamo o novom soju koronavirusa

Omikron je novi soj koronavirusa, najpre identifikovan u Južnoafričkoj Republici. Evo šta znamo o njemu.

Nova varijanta koronavirusa nazvana je omikron i najpre je identifikovana u Južnoafričkoj Republici. Ubrzo se proširila po evropskim i azijskim državama. S obzirom na to da je koronavirus dosad imao veliki broj mutacija, novi soj izaziva zabrinutost u celom svetu.

Vest o novoj varijanti navela je u petak mnogobrojne države da uvedu nova ograničenja putovanja, a farmaceutske kuće da još više ubrzaju rad na vakcini i da ustanove koliko postojeće vakcine štite i od najnovijeg soja virusa.

Omikron – šta zabrinjava naučnike?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u petak je B.1.1.529 ili omikron klasifikovala kao „zabrinjavajuću SARS-CoV-2 varijantu“, objavivši da je moguće da se širi brže od ostalih oblika koronavirusa.

– U svetu je i dalje dominantna delta varijanta. Još nije poznato hoće li omikron uspeti da istisne deltu, rekao je doktor Grejam Snajder, epidemiolog i direktor odeljka za prevenciju infekcija Medicinskog centra Univerziteta u Pitsburgu, SAD.

Zasad se zna da nova varijanta ima više od 30 mutacija u delu virusa koji ciljaju postojeće vakcine, a dosadašnji oblici  imaju do 10. Takođe se sumnja da je u Južnoafričkoj Republici upravo zbog ove varijante porastao broj novozaraženih.

– Zbog omikronovih mutacija određene vrste lečenja Covida-19, uključujući terapiju antitelima u prevenciji i lečenju bolesti, verovatno će postati nedelotvorne, izjavio je doktor Dejvid Ho, profesor mikrobiologije i imunologije na Univerzitetu Kolumbjia.

Eksperimentalne antivirusne pilule, poput Paxlovida kompanije Fajzer i Merkova molnupiravira ciljaju delove virusa koji se kod omikrona nisu izmenili, zbog čega bi upravo ti lekovi mogli postati još važniji ako se pokaže da je ugrožen imunitet koji je kod pacijenta nastao vakcinisanjem  ili prebolevanjem bolesti.

Nepoznanice

Naučnici kažu da bi moglo proći još nekoliko nedelja pre nego što budu u stanju da definišu tip bolesti koju izaziva ova varijanta koronavirusa, dok ne utvrde u kolikoj je meri zarazna i koliko je već uspela da se proširi.

Neki ukazuju na to da je i neke druge varijante, isprva proglašene zabrinjavajućima, poput bete (takođe prvi put otkrivene u Južnoafričkoj Republici), zamenila delta.

Najveće pitanje i nepoznanica za naučnike je sledeće – hoće li zaštita vakcinom, a poznato je da je u svetu dosad dato gotovo 8 milijardi doza, i dalje biti delotvorna i hoće li osobe koje su prebolele COVID biti imune na zarazu omikronom.

Stručnjaci još ne znaju ni hoće li omikron izazvati manje težak ili još teži oblik Covida-19 u poređenju s ostalim sojevima koronavirusa.

Pročitajte i… Da li maske zaista štite od korone?

Kako je najbolje reagovati?

Omikron još nije identifikovan u našoj državi, ali se veoma brzo širi.

Čak i bez te nove varijante koronavirusa, stopa zaraze Covidom i dalje zahteva oprez, posebno u ovom delu godine kada se više boravi u zatvorenim prostorima.

– Neke su države odmah odlučile da ograniče putovanja iz Južne Afrike, iako se SZO izjasnila protiv brzopletog ograničenja putovanja. Ipak, pojedinci bi sami trebalo da procene koliko su podložni obolevanju od Covida i jesu li u opasnosti od zaraze kada donose odluke o putovanjima u vreme zimskih praznika, rekao je dr Snajder.

I on i njegovi kolege ističu da bi vakcinisanje trebalo da ostane prioritet uprkos tome što još nije poznato da li je i koliko vakcina delotvorna u slučaju zaraze omikronom.

Istovremeno bi svi trebalo da nastave da nose zaštitne maske, izbegavaju gužve, redovno provetravaju prostorije i da peru ruke.

– I dalje su nam na raspolaganju svi oni alati koji deluju u slučaju bilo koje varijante, podsetio je d. Erik Topol, direktor Instituta Scripps Research Translational Institute u La Joli u Kaliforniji.

Izvor: dnevnik.hr