Pitali smo ginekologa: Prevencija raka grlića materice – šta treba da znamo?

by | 21 januara, 2022
mr dr Taita Stojilkovic

Prevencija raka grlića materice izuzetno je značajna za žensko zdravlje, tim pre što se ovaj oblik kancera može sprečiti i izlečiti ukoliko se otkrije na vreme. Koji su osnovni faktori rizika i kako ih možemo umanjiti objašnjava stručnjakinja Doktok platforme za besplatne zdravstvene konsultacije. 

Piše: mr dr Taita Stojilković, ginekolog akušer

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice obeležava se treće nedelje januara od 2007. godine, na incijativu i pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (European Campus Card Association – ECCA).



Prepoznajući značaj ove kampanje, Republika Srbija aktivno učestvuje u njenom obeležavanju. Osnovna poruka svim ženama je da se rak grlića materice može sprečiti. Na ovaj način želi se preneti poruka o značaju dostupnih mera prevencije u cilju sprečavanja oboljenja i umiranja od raka grlića materice.

Rak grlića materice se može sprečiti i izlečiti ukoliko se otkrije na vreme. Redovni pregledi kod izabranog ginekologa, sprovođenje programa organizovanog skrininga i programa vakcinacije protiv HPV infekcije imaju najveći značaj u prevenciji ove bolesti.

Šta treba da znamo o raku grlića materice?

Rak grlića materice je zloćudni tumor, lokalizovan na donjem delu materice, koji nastaje kada se neke ćelije grlića materice izmene i počnu nekontrolisano da se umnožavaju. Najčešće se javlja između 35. i 50. godine života. Razvoj ove bolesti se može sprečiti otkrivanjem ranih premalignih promena u ćelijama površinskog sloja grlića materice. Neke od ovih promena su blage, često bez ikakvih simptoma i mogu se spontano povući, ali postoje i one koje, ukoliko se na vreme ne uklone, u periodu od nekoliko godina mogu da prerastu u rak grlića materice.

Simptomi koji mogu ukazivati na postojanje raka grlića materice:

  • krvarenje u toku i nakon seksualnog odnosa

  • krvarenje između dve menstruacije

  • produženo menstrualno krvarenje

  • krvarenje nakon menopauze

  • pojačani vaginalni sekret i pored primenjene terapije

  • ponovljene ranice ili oštećenja sluzokože grlića

  • bol u krstima ili nozi

Postojanje jednog ili više navedenih simptoma može ukazati na postojanje raka grlića materice i nikako ih ne treba zanemariti, naročito ukoliko ukoliko se ponavljaju.

prevencija raka grlića materice

Pod velikim rizikom od nastanka raka grlića materice su žene:

  • pušači

  • sa oslabljenim imunim sistemom (HIV infekcija, imunosupresivna terapija)

  • koje su rano stupile u seksualne odnose (pre 16. godine života)

  • koje su imale veliki broj seksualnih partnera

  • koje upražnjavaju seksualne odnose bez zaštite (kondoma)

  • koje ne idu na redovne kontrolne preglede

  • koje više godina koriste oralne kontraceptive

  • sa prekomernom telesnom težinom

  • sa čestim upalama vagine i materice

Osnovni faktor rizika je dugotrajana infekcija određenim tipovima Humanih papiloma virusa (HPV). Postoji preko 100 tipova HPV-a, od kojih oko 40 izaziva infekcije sluzokože polnih organa kod oba pola. Neki od njih uzrokuju promene u površinskim ćelijama grlića materice iz kojih vremenom može da se razvije rak grlića materice.

U 99,7% slučajeva raka grlića materice postoji HPV infekcija, a u čak 70% slučajeva uzročnik je neki od visokorizičnih tipova HPV-a (16 i 18), koji su dokazano onkogeni. Imajući u vidu da je glavni faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice dugotrajna infekcija određenim tipovima HPV, smatra se da je najefikasnija mera primarne prevencije protiv ove bolesti pravovremena imunizacija protiv humanog papiloma virusa.

Pročitajte i… Istražili smo za vas – zašto je važna HPV vakcina?

Vakcina se i kod nas preporučuje deci oba pola pre stupanja u seksualne odnose, najbolje u uzrastu od 11 ili 12 godina. Ipak, ono što je veoma važno istaći jeste da imunizacija, koliko god bila bezbedna i delotvorna mera prevencije, nikako ne isključuje potrebu za redovnim obavljanjem preventivnih pregleda, naročito ako se uzme u obzir da postojeće vakcine ne štite od svih tipova HPV.

Prevencija raka grlića materice: Kako možete smanjiti rizik?

  • odlaskom na preventivne preglede i redovne kontrole kod ginekologa

  • javljanjem na organizovani skrining za rak grlića materice

  • poznavanjem simptoma ove bolesti i odlaskom kod lekara ukoliko se uoči neki od njih

  • vakcinisanjem protiv HPV-a

Pregled ginekologa najmanje jednom godišnje u cilju ranog otkrivanja karcinoma grlića materice treba da obuhvati:

  • klinički pregled kojim se stiče uvid u stanje ginekoloških organa

  • kolposkopija i PAPA test dve su neodvojive dijagnostičke procedure koje omogućavaju otkrivanje i stepenovanje eventualnih premalignih ili malignih promena grlića materice, vagine i vulve

  • uzimanje briseva sa grlića materice za laboratorijsko ispitivanje na prisustvo različitih mikroorganizama – virusa, bakterija, gljivica, koji mogu izazvati uporne infekcije, što je jedan od glavnih faktora rizika pojave promena na grliću materice

Cilj redovnih preventivnih pregleda je otkrivanje početnih promena na grliću materice pre nego što se razvije maligno oboljenje. Što se ranije otkriju promene, lečenje je lakše i uspešnije.

Savetuje vas mr dr Taita Stojilković, ginekolog akušer

Diplomirala je 1988. na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, a specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva završila je 1997. na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu. Tokom specijalizacije usavršavala se u Guy’s bolnici u Londonu. Pored istraživačkog rada kontinuirano se bavila i kliničkim radom, posebno sa problematikom visokorizičnih trudnoća na Klinici za akušerstvo u Londonu, gde postaje šef dnevne bolnice. Istovremeno je radila i u jednoj od najpoznatijih privatnih bolnica u Londonu – The Portland Hospital for Women and Children.

U sklopu svog kliničkog rada stiče prestižnu diplomu Kraljevskog društva akušera i ginekologa: Diploma in Advanced Obstetric Ultrasound of RCOG (Royal College of Obstetrics and Gynaecology). Radila je kao predavač i ispitivač na postdiplomskim kursevima DRCOG (Diploma in Royal College in Obstetric and Gynaecology) i MSc in Prenatal Genetics and Fetal Medicine. Članica je britanskih i međunarodnih udruženja iz oblasti prenatalne dijagnostike i fetalne medicine i član GMC (General Medical Council) UK.

Od 2012. radi na odeljenju patologije trudnoće Klinike za ginekologiju i akušerstvo, Kliničkog centra Vojvodine, gde se posebno bavi visokorizičnim trudnoćama i ekspertnim ultrazvučnim pregledima trudnica. Radi u Poliklinici Marić u Novom Sadu. Aktivna je članica platforme DokTok, gde joj se svakodnevno možete obratiti sa svojim pitanjima i nedoumicama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.