Ishrana u trudnoći utiče na gojaznost deteta
Majčina ishrana tokom trudnoće može da utiče na DNK deteta i poveća rizik od gojkaznosti, saopštili su istraživači.
Studija je pokazala je da konzumiranje karbohidrata u većim količinama može da promeni delove DNK, a deca sa ovom promenom kasnije postaju gojaznija.
Britanska fondacija „Srce“ saopštila je da rezultati ukazuju na potrebu za boljom ishranom i većom promocijom kvalitetnijeg načina života žena.
Naučnici pretpostavljaju da beba tokom razvoja pokušava da predvidi okruženje u kojem će se roditi, te da kao svoj „izvor podataka“ koristi majku i, u skladu s time, podešava svoju DNK.
Naučnici su utvrdili da majke koje u ishrani imaju mnogo karbohidrata, poput šećera, rađaju decu sa ovakvim „markerima“. Utvrđeno je postojanje snažne veze između tih markera i gojaznosti kod dece u uzrastu od šest do devet godina.
Profesor Kit Godfri sa Univerziteta u Sautemptonu, koji je predvodio međunarodnu studiju, rekao je da ovo otkriće može da objasni četvrtinu slučajeva u kojima se gojaznost dece značajno razlikuje šest do devet godina posle rođenja.
U izveštaju se zaključuje da ovaj efekat ima znatno veći uticaj od težine prilikom rođenja i ne zavisi od toga da li je majka bila mršava ili gojazna.
