Sajberuvce: Emocionalna matematika

by | 31 maja, 2017

Emotivni bol roditelja pri saznanju da njihovo dete ima gubitak sluha, ravan je emotivnom bolu pri gubitku člana uže porodice – rezultat je istraživanja prvi put sprovedenih u Americi još ’70-ih godina prošlog veka, a čiji se rezultati i danas potvrđuju. Inače, bol zbog gubitka člana porodice spada u prvih pet po intenzitetu koje čovek može da doživi. Bila osnovana ili ne, tolika je briga roditelja za budućnost njihovog Sajberuvceta.

 

Foto: Pixabay

Svetske statistike kažu da je verovatnoća da novorođenče ne čuje od 1 do 3 na prema 1000. Ipak, onome kome se desi, to je punih 100%.

Ista ta statistika kaže da se deca oštećenog sluha u preko 90% slučajeva rađaju u porodicama gde oba roditelja čuju. Da li ste to znali?

Zdravi i sposobni roditelji neophodni su za podizanje zdravog i zadovoljnog deteta. Roditelj – i kao individua i kao deo porodice, mora da bude funkcionalan i stabilan da bi mogao da pruži podršku detetu.

Zašto pričamo o ovome?

Zato što se od roditelja mnogo očekuje – da bude ključna karika u procesu (re)habilitacije deteta. Da bude tu, u svakon trenutku spreman za podršku i za saradnju. Zato što se roditelj posmatra isključivo u funkciji od deteta, dok se njegove potrebe kao ljudskog bića često u potpunosti zanemaruju.

Veliki broj roditelja dece oštećenog sluha nije ni svestan koliki je intenzitet emocija koje doživljavaju zbog posebnosti svog deteta – osećaju da im nije dobro, a nije im jasno zašto im toliko nije dobro. Neki čak i krive sebe zbog slabosti koju osećaju. Neke čak krivi i okolina što ne „prihvate“ činjenično stanje već jedanput.

Ostatak teksta pročitajte ovde

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.