Krvi ću ti se napiti na cevčicu!

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

I

ma jedna osoba koja u meni izaziva nesvakidašnje reakcije. Ona je moja, nazovi prijateljica, a ustvari pravi termin koji bi nju mogao da okarakteriše je Energetska Pijavica! Đavo, što bi rekla moja pokojna baba Olga! Recimo, stresem se na samu pomisao na nju.

Kada vidim njeno ime na displeju telefona obuzme me jak osećaj gađenja i prezira. Nakon par minuta priče sa njom postajem nervozna toliko da hoću da iskočim iz svoje kože. Napetost u ramenima i bol u leđima osećam danima nakon provođenja izvesnog vremena u njenom društvu. U potpunosti ostajem bez energije kao da me je brzi voz pregazio i pritom istovario na mene sav svoj teret (uglavnom je to izmet), a ona ode kući k’o leptirić.

U tom slučaju moram odmah da primenim neku anti-terapiju, u vidu jake masaže i dubokog disanja da bih se vratila u normalno stanje. To mu dođe nešto poput modernog isterivanja đavola.

U Srednjem veku se to rešavalo nabijanjem na kolac takve osobe, a danas primenjujemo neke daleko suptilnije metode koje isključuju osobu – agresora, mada iskreno ne shvatam zašto ih lišavamo zaslužene kazne.

Ona za sebe misli da je centar sveta i da se sve vrti oko nje. Sve shvata lično. Zarad podizanja ličnog ega i održanja fantazije u kojoj živi, spremna je na sve. Nije joj ispod časti da zove sto puta dnevno dok ne dobije ono što hoće. Ne ostavlja na miru, od nje ne može da se živi.

Ona je uvek žrtva, u stvari, opasni pasivno-agresivni manipulant. Pritajeni tiger, skriveni zmaj! Kada joj se leđa okrenu, jer i to se mora desiti u nekom trenutku, mada nije preporučljivo, pokazuje svoje pravo lice. U suštini je ljubomorna i zavidna. Iako, uglavnom, naizgled mirna, staložena i ponizno ljubazna jedino što želim je da je mlatnem po sred lica. Jedini razlog zašto tu svoju želju ne sprovedem u delo je da njoj ne ispunim njenu, tj. da ja ispadnem agresor.

Ne preza da više puta tokom razgovora (kad me konačno, na prevaru, uhvati da pričam sa njom) ponovi frazu ‘Pa ti me bar znaš…’ da bi dobila potvrdu svoje umišljene vrednosti, ali nisam ni ja veverica koja upada u tako providne zamke. Ćutim k’o zalivena pred njenom strpljivom upornošću.

Na nju ne mogu ni da se otvoreno naljutim i izderem, što bih najradije učinila, jer izazivam njenu reakciju ‘Kako možeš? Pa nisam ništa loše mislila. Da nisi ti nešto ljuta na mene?’

Njenu agresiju je teško identifikovati da ne budem prezrena od strane neobaveštene okoline. Ponaša se suptilno i davi u rukavicama sve dok mi vrat ne poplavi. S njom nikada nisam načisto šta zaista misli i oseća prema meni. Mada me nije ni briga! Ona je za mene mrlja od čoveka, nesposobna da svoju ljutnju i frustracije izrazi na pravi način. Jedina joj je namera da na drugog svali odgovornost za sopstvene probleme i da povredi. Niski udarci su joj omiljeno ubojito oružje. Tuđim slabostima i saznanjima iz poverljivih razgovora nepogrešivo gađa cilj.

Nikada nije ljuta jer, Bože moj, to osećanje pripada slabima, što ona svakako nije. Ona je iznad takvih ‘prizemnih osećanja’. A u sebi sikti od besa! Sve se nadam da će jednog dana eksplodirati i kao svaka veštica pretvoriti se u sluzavu mrlju, što zapravo i jeste.

Obično prihvata svaki predlog rešenja situacije i povlači se iz konflikta jer ‘ona nije ništa kriva’. U fazonu, ona je pametnija pa popušta. Spora je, beživotna, mistifikuje sve što radi. Svoj uloženi trud ceni iznad svega. Uvek ima posla preko glave, niko kao ona! A ustvari, lenština neopevana koju niko ne ceni jer i nema zašto. Vešto glumi nevinašce, neshvaćenu jadnicu, koja se krije iza ‘…Nisam mislila, nisam znala, pa misilila sam da znaš…’

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations