Da, Mina: Da li smo zavisne od ogledala?
Autorka teksta: Mina Aleksić
Ogledalce, ogledalce, ko je najlepši na svetu?
Ogledalo grubo odgovara: „Ti sigurno nisi“.
Da li sve mi, kada se približimo reflektujućoj srebrnoj površini, doživimo neprijatan osećaj da – jednostavno – nismo ono što zamišljamo da jesmo? Nikada sebi nismo lepe. Uvek nam nešto zasmeta. Neka dlačica koja treba da se iščupa, bubuljica da se iscedi, karmin da se obriše sa zuba, maskara premaže u još jednom sloju, šampon za suvo pranje da se pospe u kosu za volumen… A da ne pominjemo autfit. Dok ga zamišljamo, pristaje nam savršeno, a onda kada ga stvarno obučemo i pogledamo se u ogledalo – učini nam se da izgledamo kao dvorska luda s dodele nagrade Miss Kičeraja.
Foto: Privatna arhiva
Ono što sam definitivno zaključila jeste da sam zavisna od ogledala. Sećam se priče da megazvezda Princ ima slugu koji mu nosi ogledalo svuda za njim, kako bi non-stop bio u kontaktu sa sopstvenom pojavom. Zvuči ekscentrično, ali kada malo bolje razmislim… Koliko ste se samo puta ogledale u telefon, stakla na izlozima, ili retrovizor tuđeg automobila? Iiii… Koliko sam samo puta poželela da propadnem u zemlju kada bih ugledala zbunjene poglede radnika unutar lokala dok podižem helanke ispred i ogledam se kako bih videla da li mi pozadina dobro izgleda u njima. Mislim da onoliko puta koliko otvorim WhatsApp na telefonu, toliko često bacim pogled na to kako izgledam. A retke su situacije kada zadovoljno pomislim: „Baš sam super“. Međutim, znam osobe koje baš imaju problem sa mišljenjem o sopstvenom izgledu. Neke od nas su prosto svesne svojih falinki, ali i pozitivnih strana. Stoga, kada se pogledamo, ne očekujemo Moniku Beluči u ogledalu, znamo šta nas čeka. Ogledamo se više da bismo proverile da li je sve na svom mestu – da se nije u međuvremenu rodilo neko „treće oko“ nasred čela. Ipak, u bliskom okruženju imam drugarice koje su duboko ubeđene u to da su ružne! Njihova zavisnost od ogledanja prevazilazi granice umerenog. Upravo stalnim ogledanjem u neprikladnim situacijama stavljaju svima do znanja da su – iako potpuno bezrazložno – nesigurne u sebe. A to je zapravo ključ svega – samopuzdanje! Onog momenta kada prihvatimo činjenicu da smo takve kakve smo i da svaka od nas u svojim manama nosi vrline, u svojim nepravilnostima privlačnost i da je priroda unutrašnje lepote ono što pleni i zavodi, valjda će onda i naša zavist od ogledanja postati manja. Pa, da vidimo šta će biti! Neka mi se na šišku zalepi mušica i neka mi malo peršuna ostane između zuba. Ako drugima i dalje budem slatka, simpatična i draga, onda će i moje ogledalce moći mirno da nastavi da spava.