Categories Blog

Duda Alapača: Kupi mi bebu pliz

Vala, Vlado, da si neki muž, ti bi meni kupio bundu, rekoh. Što baš bundu, upita. Pa eto, onako. Da mi kupiš nešto lepo, da mogu da se hvalim. Nikad mi nisi kupio ništa tako…skupo, veliko. Nego sve ’’bitno je da se mi volimo, i šerpe su poklon, i kazan za bojler je poklon…’’ Kupi mi, brate, jednom nešto da mogu da obučem. Kupio sam ti pižamu, stade da se pravda moj muž. Jesi, al’ ne mogu u pižami na posao… A i niko neće biti ljubomoran na mene zato što imam pižamu. Bunda mi treba. Bunda, razumeš…? Bunde više nisu moderne, reče on. Danas, kada je svet postao ekološki svestan, zar stvarno želiš da tolike životinje stradaju zbog tebe?

Autorka teksta: Duda Alapača

Zamisli male činčile… mamu činčilu, tatu činčilu, bebu činčilu – i ti bi ih sve nosila na posao…? E, molim te, ne pričaj mi ti o ekološkoj svesti, pojeo si pola stočnog fonda! Koliko se para nadavalo na tvoju teletinu, tri smo kuće mogli napraviti. Od čega su ti te cipele, a…? Od recikliranog papira nisu sigurno. Znači kad ti kupiš cipele od prevrnute kože, to je ok, a kad ja hoću bundu – to onda nije korektno…? E nije nego! Pa dobro, šta sam sad rekao…? Što odma’ skačeš…? I gde ćeš, uopšte? Idem kod Maje da vidim bebu. Da me imalo slušaš kad pričaš, znao bi..! Sto puta sam ti rekla da danas idem kod Maje da vidim bebu.

 

Kliknite na sledeću stranicu…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

UREĐENJE DOMA