Categories Blog

Duda Alapača: Sve mi (ni)je na mestu

Sretoh pre neki dan Maju. Kako si, pitam je. Starim, kaže. Kako stariš, ja sam bila osmakinja kad si se ti igrala u pesku. Ah, moja Dudo, nisam više u prvoj mladosti. Trideset i tri su mi, reče i nekako setno pogleda oko sebe. Ajoj, mislim se, pa šta ja tek da kažem…?! Koliko ti ono beše imaš godina, upita me. Trideset i deset, rekoh. Pa ti računaj. Ali ti dobro izgledaš, reče Maja. A i sredila si svoj život. Jesam li…? O, srećo moja, stani da ti kažem.

Autorka teksta: Duda Alapača

 

Možda izgledam dobro ali ujutro kad ustajem, nema šta me ne boli. Sve teže idem uz stepenice. Zglobovi mi škripe. Brzo se zadišem. Noću ustajem i po nekoliko puta. Bešika me ne sluša kao nekada. I budim se sve ranije. Kad se požalim internisti koji je cirka trideset godina stariji od mene, kaže mi da je sve to zbog promene vremena. Ako se vreme ne menja, onda kaže da je na ‘’nervnoj bazi’’. Odbija da mi prepiše terapiju. Ništa mi ne da. Ni za pritisak, ni za aritmije, kaže – još ste mladi.

A ja sam počela da zaboravljam stvari. Gledam skoro neki film, znam glumicu, al’ ne mogu da se setim kako se zove – da me ubiješ. Ja želim, ali moj mozak odbija da se seti. Pet dana zaredom zaboravljam da kupim sijalicu za kupatilo. Šminkam se k’o da je policijski čas, škiljim u onom mraku, uz sveću. Zamalo obrve ne spalih neko jutro. Imam sede. Ne vide se, ali ih svejedno imam.
Kažu, četrdesete su dobre, sjajne godine. Žene se konačno osećaju dobro u svojoj koži, kažu. Jeste, tačno je, ali ta koža boli, ima je viška i nekako vuče nadole. Mama, kako si ti mekana, rekla mi je Beba dok smo se gnjavile po krevetu. Znam da nije mislila ništa loše, ali… Nije lako imati ‘’mekanu mamu.’’

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA