Categories Blog

Duda Alapača: Za moju ljubav

Mama, koliko baka Nada ima godina? – upita me Beba pre neki dan. Ne znam, nikada nisam razmišljala o tome… Sedamdeset, osamdeset, nemam pojma. Baš je stara, reče Beba. A ima li decu? Ima. Kćerku, zeta, dva unuka velika… A zašto onda niko nikad ne dolazi, bila je uporna Beba. Ne znam. Žive daleko, valjda. Daleko – kao na primer, u Australiji…? Ne. Daleko – kao na primer, u Zemunu. Čak na drugom kraju grada. A to je, ponekad, dalje od daleke Australije, pomislih. Meni je nje baš žao, reče Beba i nastavi da crta. I meni je, rekoh. Kad bude gotov kolač, možeš da joj odneseš malo. Ali ona ne jede slatko, reče Beba. Nema veze, ti joj odnesi i kaži da je mama poslala a ona ne mora da pojede, neka da mačkama, rekoh i nastavih da filujem kore.

Piše: Duda Alapača

I meni je žao baka Nade, pomislih. Retko se srećemo, ali u to malo susreta nekako mi je prirasla za srce. Kad smo se tek doselili, jedina je sa celog sprata pokucala kod nas, da se upozna i da nam ostavi svoj broj telefona. Za svaki slučaj, rekla je, imate malo dete, ako štagod zatreba, kad vas nema, samo me pozovite, da je sačekam ispred škole, pričuvam na sat-dva. A imam i klavir, možemo da sviramo, nas dve.

Sretoh je pre neki dan ispred lifta. O, baka Nado, kako ste, nema vas da se javite… Ah dete moje, stegla reuma, jedva do prodavnice i nazad… Zašto ne pošaljete Bebu, upitah. Samo kucnite kad šta treba, začas će ona to vama doneti. Ionako jedva čeka da svirne koju na onom vašem klaviru. Jeste je upisali u muzičku školu, upita. Nismo, nismo još, znate kako je – škola, obaveze, košarka tri put nedeljno, kud još i klavir da udenemo, nema se vremena. Pošaljite je kod mene. Poslaću je, obećavam. Samo da završimo polugođe, neka svira ceo raspust, svaki dan. Nego, kako vaši, ne viđam ih, dolaze li…? – upitah da skrenem s teme. Doći će danas, obećali su. – reče Baka. Zet mi dobio neku specijalizaciju u Londonu, pa se spremaju za put, ali obećali su večeras da će svratiti, makar na pola sata. A ja, savila pitu sa sirom, i vidim – nemam kiselog mleka, pa reko’ da potrčim do radnje dok nisu stigli. Ajte, ajte onda dok vam se nije radnja zatvorila.

3 komentara

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA