Dragi Deda Mraze, da li si pročitao moj spisak…

Piše: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“

Kada je u redakcijskoj anketi, koju imamo u štampanom izdanju L&Z, trebalo da kažemo šta bismo voleli da dobijemo za Novu godinu ja sam, kao jednu od tri želje, pomenula taksi vaučere i posle samo par dana – stigli su. Doduše, to se nije desilo zato što sam ih „tražila od Deda Mraza“, ali važno je da su oni u mojoj tašni. Ta priča me je podsetila na činjenicu da na pitanje „šta bi voleo ili volela da dobiješ“ skoro svi eskiviraju odgovor.

Bez obzira da li pitate privatno ili za neku rubriku, čućete „dovoljan je osmeh“, „bitno je da me se dragi ljudi sete“, „nemoj da trošiš pare“, „važno je da smo zdravi“… Naravno, zdravlje jeste najvažnije, kako naše tako i onih koji su nam dragi, pa se ta želja podrazumeva. Mislim da ni jedna druga, po važnosti, ne može ni da joj se približi, a što se ostalog tiče – daleko od toga da nije tačno. Međutim, meni nije jasno zašto ljudi radije ponavljaju rečenice, koje su odavno postale kliše, nego da lepo kažu – obradovale bi me nove rukavice, tačna, laptop, ruž, puder, haljina…

Prisetite se vremena kad su naše duše bile mnogo čistije nego danas, dakle – ranog detinjstva. Tada smo, bez oklevanja, od Deda Mraza (čak i kad smo znali da su to mama i tata) tražili i ovo i ono, a kad smo već kod prisećanja, pisma koja smo mu slali počinjala su tvrdnjom da smo bili dobri cele godine. E, to je već zanimljivo…

Možda bismo, kad januarsko zatišje konačno smeni decembarsku gužvu, mogli da razmislimo da li smo bili dobri ove 2016. godine? Normalno je da svako od nas ima svoju „skalu dobrote“, ali svi u dubini duše znamo da li „imamo pravo da bilo šta tražimo od Deda Mraza“. Budući da sam vrlo realna, jasno mi je da nema čoveka koji tokom prethodnih 366 dana nije bar nešto „zabrljao“, ali važno je da time nikome nismo naneli štetu. Ne treba sebe kritikovati ni zbog ponekog mejla na koji smo zaboravili da odgovorimo ili neke sitne laži, kad nam se negde nije išlo. No, opet se vraćam na – zna se šta znači „bili smo dobri“? Za mene je to „nikoga nismo prevarili, nikome napakostili, kad god smo mogli nekome smo ulepšali dan…“. Naravno, lepo bi zvučalo kad bih sada napisala da je takvo ponašanje, samo po sebi, dovoljno da se osećamo divno i – to bi bilo istina. Beskrajno verujem u to da čineći druge srećnim ili makar pokušavajući da ih razveselimo i sebi život činimo lepšim, ali – danas govorim o tome da nije ružno želeti konretne stvari.

Zato, dragi Deda Mraze, mislim da bi bilo lepo da mi ove godine doneseš… Vidiš, skromna sam, ne kažem „donesi mi sutra u ponoć“, već – tokom godine. Počni od novog telefona (sa što boljom kamerom), jer znaš koliko volim da pravim sličice. Znaš i šta treba da uradiš po pitanju profila, koji sam pomenula u anketi s početka priče, a tu ćeš pročitati i koje džempere nosim od oktobra do aprila. Imam još neke ideje, ali neću da „smaram“ ljude koji ovo čitaju. Poslaću ti poruku whatsapp-om…

Budući da ne volim „njanjave“ novogodišnje čestitke na kraju ću vam samo reći – Srećna 2017. godina.