Pročitajte ovo ako se osećate kao da ste u mišolovci

SHARE
Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina "Lepota i zdravlje"
Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina “Lepota i zdravlje”

Mislim da je svaki čovek, koji radi bar nekoliko godina, bio u situaciji da se zapita – ima li smisla da ostanem ovde? Ne desi se to tek tako, već obično posle jednog dramatičnog ili niza naizgled ne tako bitnih događaja. Odjednom, učini vam se da više ništa nema smisla, a sve ono što ste nekad radili s lakoćom počnete da doživljavate kao teret. Kad situacija dođe dotle da vam je muka i pri samoj pomisli da uđete u kancelariju/rekciju/studio/prodavnicu/fabriku – zastanite. Dajte sebi nedelju dana ne za razmišljanje, već za kombinaciju razmišljanja i akcija. Pozovite prijatelje za koje verujete da bi mogli ili da vas zaposle ili da vas nekome preporuče. Raspitajte se šta se nudi i gde, u stvari da li se išta nudi. Šta god da saznate – smirićete se.

Ukoliko shvatite da nećete u skorije vreme naći drugi posao, počećete da bar za nijansu više cenite ono što imate. Nije sjajno, ali od nečega mora da se živi, a kad je već tako – bolje je dane provoditi u miru sa sobom i okolinom, nego pod visokim naponom.

Ako se ispostavi da možete da odete dalje, razmislite, ali ne samo o potencijalnoj plati i konkretnim zaduženjima, već o mnogo čemu. Da li bi vam bilo žao da napustite posao koji sada radite? Da li su vam kolege drage? A, ljudi van firme s kojima blisko sarađujete? Da li vam to što radite donosi određene privilegije? Da li je problem, zbog kog biste sve promenili, baš toliko velik? Da li ste spremni da stičete nove kolege, da otkrivate ko je s kim “umrežen”, ko je “zlo koje hoda”, a ko “duša od čoveka”? Zamislite sebe u nekom drugom ambijentu… Zbog ovih pitanja i zamišljanja nećete moći da zaspite, ali zar je to bitno?

Ukoliko, na kraju, zaključite da želite da idete – ne oklevajte. Ako, ipak, shvatite da vas mnogo toga veže za mesto na kome ste – dajte sebi još dan-dva za sređivanje utisaka, a onda “okrenite novi list”. Budite sigurni da ćete se osećati neuporedivo bolje, pre svega zato što će vam saznanje da vas i neko drugi želi u svom kolektivu, ojačati poljuljano samopouzdanje. Predah će vam dati priliku da se smirite, da razmislite kako da složite kockice da bi vam bilo lakše… Uzgred, uvek pri slaganju kockica vodite računa da time ne ugrozite bilo koga. Pronađite neko novo polje delovanja, na kome ćete se dokazivati. Imajte u vidu i to da je danas većina firmi veoma dinamična… Ako ste pre godinu ili dve bili zadovoljni, a sada niste, možda ćete se već sledeće godine u ovo vreme osećati potpuno drugačije. Pokušajte da iz postojeće situacije izvučete nešto dobro za sebe. Ko zna, možda će vam baš to što vam ovog trenutka deluje frustrirajuće, doneti znanje koje ćete – ako vam se posreći – pretvoriti u novi posao? Možda ćete, ako nekim stvarima priđete spuštenog garda, shvatiti da uopšte nisu loše…

Pitate se, verovatno, zašto ovo pišem? Zato što sam tokom ProFemina konferencije, ali i u danima koji su joj prethodili, razgovarala sa veoma mnogo koleginica, prijatelja, saradnika… Pričajući s ne znam koliko ljudi, shvatila sam da nema čoveka koji se nije osećao kao u mišolovci. Ne kažem da je ovo univerzalan recept, ali znam da deluje…

OVDE pročitajte tekstove iz serijala TEMA NEDELJE.

1 komentar

  1. Pronadjoh se…Samo, nikako da dodjem do posla! Eto, treba odbraniti master rad, prvo lose iskustvo – prekinem ga promenom mentora ne bih li time obrisala sve isplakane suze zbog nepostovanja od strane istog tog mentora. Odem kod drugog, sve kao po loju, odabrana komisija, trazi se datum – op, javi se prethodni mentor koji je dete rektora mog fakulteta i meni rad povuku, jer, eto, obradjujem dela istog pisca iz dve razlicite grane nauke. I nema veze sto je tema druga. I sto je odobreno sve. I moj novi mentor koji je metodicar nije strucan za rad iz oblasti metodike (rece moj stari mentor koji je na katedri za knjizevnost, a ne katedri za metodiku). I sad se novi mentor plasi da radi sa mnom novu temu (sto bi bio moj 3. rad ukupno), vec predlaze treceg mentora, i to tako unedlogled…I eto, sve ovo natera me da razmiljam – ima li smisla da ostanem ovde/na ovom fakultetu? Misolovka je, ipak, mozda previse jaka za mene.

Ostavite komentar