Barbra Strejsend: Znala sam da moram da budem najbolja, jer nisam lepa
Danas jedna od legendi Holivuda Barbra Strajsend (73) od malih je nogu trpela uvrede i poniženja zbog jevrejskog
porekla i – “velikog nosa”.
Foto: Guliver/Getty
Iako su joj rekli da nema šanse da uspe ako ne operiše nos, ne samo da ih je sve ućutkala svojim tajnim oružjem – glasom
koji su opisali kao jedno od prirodnih čuda – već je pokazala da i “ružno pače” može da zavede najveće frajere u Holivudu, piše ugledni filmski kritičar Nil Gebler u biografiji “Barbra Strajsend: Redefinisanje lepote, ženstvenosti i moći”, koja izlazi iz štampe 26. aprila.
– Uvek sam znala da moram da budem poznata i bogata – najbolja. Lepa nisam niti ću ikada to biti – navodi Gebler Barbrine reči.
Zrikava, nosata mršavica sa aknama koje ni teška šminka nije mogla da sakrije prevalila je težak put od nesrećnog detinjstva do statusa kulturne ikone. Rođena je 24. aprila 1942. kao Barbra Džoun Strajsend, drugo dete jevrejskih imigranata Emanuela i Dajane. Tata joj je stradao kad je imala 15 meseci i njegovo odsustvo stvorilo je prazninu i čežnju za ocem – “koju sam osećala u svojim kostima“, govorila je. Majka se 1949. udala za Luisa Kajnda, lezilebovića i kockara, sa kojim je dobila Rozalind. Kajnd je verbalno zlostavljao Barbru, oslovljavao ju je sa “zveri”. Kad
bi tražila sladoled rekao bi joj je da “nije dovoljno lepa”.
– Dva dana sam puzala pred njegovim j..nim nogama, donosila mu papuče i zvala ga tata. Ništa se nije promenilo. Nije mi se obraćao. Nije me video. Nije me voleo – kaže Barbra.
Ni Dajana nije bila ništa bolji roditelj.
– Bila je puna sebe, hladna i neumoljiva. Grubijanka – piše Gebler.
Život joj je bio nepodnošljiv i u školi. Deca su joj se rugala zbog nosa, a dečake nije zanimala, ali to je kod nje samo jačalo želju da bude u centru pažnje. Htela je da bude glumica. Pošto su je reditelji redom odbijali jer je bila “previše ružna”, do prvih pozorišnih uloga došla je zahvaljujući pevanju, iako ga je mrzela. Ali znala je da je to jedini put. Uz pomoć glumca Berija Denena i njegovog dečka ilustratora (obojica Jevreji) naučila je kako da se oblači i šminka. Prve uspehe stekla je nastupajući u gej klubovima na Menhetnu, jer su gejevi razumeli šta znači biti drugačiji. Obožavali su je.
Foto: Guliver/Getty
U to vreme odlučila je da promeni ime u Barbara samo da bi se razlikovala. Zahvaljujući podršci “jevrejske šoubiznis mafije”, u januaru 1963. snimila je prvu ploču “The Barbra Streisand Album”, koja ju je od “njujorškog fenomena” pretvorila u “izvođača sa nacionalnom reputacijom”.
Barbra je ceo život provela žudeći da udovolji majci, ali Dajana nikad nije prihvatila kćerkinu slavu. Umrla je 2002. u 94. godini. Ipak, uprkos odrastanju bez ljubavi i podrške, ismevanju zbog izgleda, neposedovanju tolerancije ni ženstvenosti, Barbra je uspela da pobedi svoje strahove, sumnje, komplekse i najgore kritičare. I postane jedna od najdugovečnijih ikona Amerike.
Život se Barbri Strajsend iznenada promenio 1996. godine, kada je upoznala glumca Džejmsa Brolina (75).
– Posle deset minuta bio sam pečen, posle dva sata znao sam da ćemo se jednog dana venčati – izjavio je Brolin
Foto: Guliver/Getty
Barbra je išla na terapiju za prihvatanje drugih ljudi i sticanje realnije slike o sebi, Brolin je pohađao kurs da nauči kako
da voli, komunicira i da se grli. Venčali su se jula 1998. godine i još su zajedno. Sa glumcem Eliotom Guldom venčala se 1963. Tada je rodila svoje jedino dete Džejsona, a brak je trajao do 1971. godine. Barbra je imala ljubavne afere sa Rajanom O’Nilom, Vorenom Bitijem, Donom Džonsonom, Krisom
Kristofersonom, Omarom Šarifom, ali i kanadskim premijerom Pjerom Tridoom i 28 godina mlađim teniserom Andreom Agasijem