LJUBAVNA PRIČA: Preživela sam užas

Svog ujaka Vladimira nisam zapamtila jer je, dok sam bila beba, pobegao u Nemačku a potom je tamo završio u zatvoru. želela sam da saznam šta je to skrivio, međutim, ni mama ni tata, svako iz svojih razloga, nisu bili raspoloženi da razgovaraju o tome. Ali, kada se Vladimir uselio u našu kuću, na najstrašniji način saznala sam zašto je robijao…

U mojoj petnaestoj godini stiglo je pismo iz inostranstva koje je obradovalo moju majku kao nijedno do tada a mog oca razbesnelo isto toliko. Do tada zaista nije bilo prilike da čujem moje roditelje da se prepiru oko bilo čega. Nas troje živeli smo mirno i složno. O svemu što se dešavalo u kući zajedno smo raspravljali i pamtim da su me od najranijeg uzrasta pitali za mišljenje o svakoj važnijoj stvari koja se ticala našeg porodičnog života. Uistinu sam se osećala kao cenjen i vredan član porodice. Ali, kada je po prijemu spornog pisma izbila prepirka između mojih roditelja koja je prerastala u žučnu svađu, zamoljena sam da napustim dnevni boravak rečenicom da se to o čemu raspravljaju mene ne tiče. 

Uvređena, izašla sam na trem, ali radoznalost mi nije dala mira pa sam se polako prišunjala vratima u nameri da prisluškujem razgovor. Ipak, urođeno poštenje nije mi dopustilo da se duže zadržavam ispred vrata pa sam se povukla. Doduše, ponešto sam čula: često je spominjano ime Vladimir, a jedini Vladimir za koga sam znala bio je moj ujak koji je godinama živeo u inostranstvu. 

O njemu se retko i u pola glasa govorilo u našem domu jer je nešto žestoko zabrljao tamo gde je živeo. Šta je to bilo i u kojem obimu, nisam znala. Mama o tome nije želela da priča a tata se uzdržavao razgovora o nepodobnom šuraku pa sam gotovo zaboravila da negde živi moj ujak koga nikada nisam videla. Razarala me je znatiželja i nestrpljenje da saznam sadržaj spornog pisma.

Intrigantno pismo

Naravno, iskoristila sam prvu priliku kada su roditelji bili odsutni i iz maminog toaletnog stočića izvukla sam kovertu sa nalepljenim stranim markicama. Pismo je stiglo iz Nemačke. Dakle, tamo je živeo moj ujak, to mi je bilo prvo saznanje. Sledeće što sam saznala iz sadržaja pisma sablaznilo me je. Nikakvo čudo da se moja mama obradovala, a tata razbesneo. 

Ujak je pisao da je najzad, posle desetogodišnje robije, pušten iz zatvora, da ne može da ostane u Nemačkoj jer je prognan u zemlju rođenja. Zato je kao svoje buduće mesto boravka prijavio Pančevo i adresu svoje sestre, jer nije siguran da je dobrodošao u roditeljski dom u Sremčici. Dalje je napisao da se mnogo uželeo rodnog kraja, svoje sestre, roditelja, da je sada potpuno drugi čovek, da je imao vremena za razmišljanje o svojim mladalačkim gresima. 

Pojma nisam imala o kriminalnoj prošlosti mog ujaka niti da je za to odležao u zatvoru čitavu deceniju. Bože, šta je tako strašno mogao da učini da bi „zaglavio“ toliko godina? Mora da je bio teški kriminalac. Sva pitanja koja su me mučila u vezi sa ovim tražila su hitan odgovor. Ali, kako da saznam? Mamu nisam mogla da pitam, znam da bi joj bilo teško. Plašila sam se da ću je povrediti svojom ljubopitivošću. Tati nisam smela da se obratim jer sam videla koliko ga ova tema ljuti. I, odlučila sam da nazovem svoju sestru od tetke Sanju, stariju od mene pet godina, koja verovatno više zna o našem ujaku. 

Sanja se gotovo onesvestila kada sam joj rekla da će se Vladimir uskoro pojaviti kod nas. Očekivala sam burnu reakciju, ali takvu nipošto. Na moje insistiranje da mi kaže šta ju je toliko uzbudilo, ponavljala je:
– Ne želim da znam ništa o tom kretenu, ne želim ni ime da mu čujem.

Ništa nisam saznala, a radoznalost mi se povećala do neslućenih granica. Ko je zapravo taj moj nesrećni ujak? Kakva je on konfliktna ličnost da izaziva ovakve burne reakcije? Ništa mi drugo nije preostalo nego da sačekam i da se sama uverim.

Ujak Apolon

Kada se pojavio na vratima naše kuće, ništa u njegovom liku nije ukazivalo na to da je preda mnom kriminalac, čovek koji je upravo odrobijao deset godina strogog zatvora. Ispod plave, kratko ošišane kose gledale su me širom otvorene plave oči. Lepo lice, kao isklesano u mermeru, nije odavalo ni trunku patnje. Bio je to visok, zgodan i veoma lep muškarac. Priznajem da mi se na prvi pogled dopao iako sam osećala predrasude prema njemu.
– Ti si Mija, zar ne? – upita me ujak baršunastim glasom. Široko se osmehivao pokazujući pune usne i bele, pravilne zube.
„Bože, što je lep“, pomislila sam, pa odgovorih pomalo zbunjeno:
– Da ja sam tvoja sestrična Mija. Ti si sigurno ujak Vlada.
– Ujak Vladimir, ne volim kada mi skraćuju ime – grubo me je ispravio.
– Dobro, Vladimir – složih se i pozvah ga široko otvorivši vrata da uđe. Razgledao je kuću ćutke, uzimao je poneku stvarčicu i dugo je prevrtao u rukama. Pomislih kako je to čudno. Kao da mi je čuo misli, ujak reče:
– Kako je divno gledati i držati u rukama ove obične, male kućne stvari. Ne zna čovek koje je to bogatstvo i sreća dok mu ne bude uskraćeno.
Radosno sam prihvatila razgovor nadajući se da ću od ujaka saznati ponešto o njegovoj prošlosti.
– Ujko, zašto je to tebi bilo uskraćeno?
– Radoznalost nije lepa osobina. Bolje bi bilo da svom jadnom, starom ujaku pripremiš vrelu, penušavu kupku, a posle toga pravu, domaću kafu. Može li? Kada se tvoji roditelji vraćaju s posla?
– Da mama zna da si stigao, već bi doletela, ali neka, odmori se, a ona i tata doće će oko četiri.
– Lepo, dakle, još dva sata uživaću u tvom društvu – izgovorio je to tako da mi je nesvesno krv jurnula u lice.
– Oho-ho, vidi ti moju Miju, lepa curica a prijaju joj komplimenti. Sad vidim da si već prava devojka. Kada sam te poslednji put video, bila si u pelenama. Vidim da ćemo se nas dvoje lepo slagati – ujak me nežno pomilova po obrazu prešavši ovlaš prstima preko mojih usana. Povukoh se neprijatno iznenađena, na šta se on opet nasmejao. Da bih se izmakla iz te čudne situacije, potrčah na sprat da mu pripremim kupku.

Srdačnost i hladnoća

Osvežen, obrijan i namirisan, ujak je dočekao tatu i mamu na verandi. Mama celih pet minuta nije mogla da prestane da ga grli i ljubi. Tata mu je samo hladno pružio ruku. Posmatrala sam reakciju mog ujaka. U susretu sa mojim tatom potpuno je nestalo njegovog nonšalantnog ponašanja. Pre bih ga okarakterisala kao smušenog i zbunjenog osnovca, dok se pod maminom pažnjom opet pretvorio u onog sigurnog, blagoglagoljivog, svetskog čoveka. Situacija mi je bila sve zanimljivija. Odlučih da ništa ne zapitkujem jer ionako neću dobiti odgovore, ali oprez i pažnju podigoh na najviši stepen pripravnosti.
Život sa ujakom izazivao je mnoštvo uzajamnih prekornih pogleda koje su tata i mama međusobno razmenjivali. Mama je sve činila da ugodi svom bratu, a tati je smetala i njegova senka. Jednostavno ga nije podnosio. 

Možda bih zbog toga prekorevala svog oca da nisam shvatila da ujakov povratak posle dugogodišnjeg lutanja po svetu nikoga iz porodice nije obradovao. Njegova druga sestra, tetka Milica nije ga čak ni nazvala da porazgovara sa njim, a kamoli da je došla da ga poseti ili da ga pozove u goste. Moji deda i baka, ujakovi roditelji, saznali su prvog dana za njegov dolazak, ali nijednom rečju nisu iskazali želju da ga vide. Svoje dete? Svašta!

Inače, ujak je najveći deo dana provodio spavajući ili boraveći u sobi koju mu je mama namestila u potkrovlju. 

Silazio je na ručak pre ili posle nas, nikada sa nama nije jeo. Shvatala sam da izbegava kontakte sa mojim tatom. Uveče se spremao i odlazio u grad, a vraćao se kada sam ja uveliko spavala. Zahvaljujući tako različitim životnim ritmovima, gotovo ga nisam viđala. Mama je umela da ukrade koji trenutak da se sa njim nasamo, uz kafu, ispriča. »esto sam je posle toga viđala uplakanu i zamišljenu. Moja dobra mama saosećala je i sa potpuno nepoznatim ljudima, pa kako ne bi sa rođenim bratom… Vremenom sam se navikla da taj stranac deli sa nama krov ali, kako smo se retko sretali, nisam se više bavila razmišljanjem o njemu. 

U školi se približavao kraj godine, učenja preko glave, upravo sam bila u fazi simpatija sa jednim dečkom iz razreda, a približavala se i školska ekskurzija. Zato sam bila veoma iznenađena kada me je jednog dana pred školom sačekao ujak Vladimir. Zapravo su ga prvo primetile moje drugarice Maja i Dara. Gurkale su se pokazujući na njega:
– U, bre, koji je ono nabildovani tip, nikada ga nisam videla… – usmerih pogled u pravcu u kojem je Maja pokazivala i ugledah ujaka.
– Ma, kakav tip, to je moj ujak – nervozno odgovorih.
– Opa, nisi nam prijavila. Hoćeš li da ti budem ujna? – kreveljila se Dara.
– Mani se gluposti, baš ne znaš kada je dosta šale – gubila sam strpljenje. U sebi sam se preispitivala šta bi ujak mogao da traži od mene kada me sačekuje pred školom.
Prišao mi je sa osmehom, lep i srdačan.
– Gde je moja najdražna sestričina? – snažno me je zagrlio i poljubio. Krajičkom oka primetih kako se moje drugarice krevelje i, kao, hvataju se za srce. Budale.
– Otkud ti, ujka Vladimire?
– Došao sam da te pozovem na kolače i sok a, ako žele i tvoje drugarice sa nama, poziv im je upućen – pri tom je uputio najšarmantniji osmeh mojim prijateljicama, a one samo što se ne istopiše na asfaltu.

Zaljubljene drugarice

Naravno, jedva su dočekale da prihvate poziv, pa mi nisu ostavile mogućnost da ga odbijem. Proveli smo prijatno poslepodne slušajući duhovite priče mog šarmantnog ujaka. Na kraju dana obe moje drugarice bile su u njega zaljubljene. Nas dvoje zajedno krenusmo kući. Na pola puta presreo nas je moj tata, besan kao ris. Nikada ga nisam videla takvog.
– Dakle, kada je škola završena? – napao me je bez pozdrava.
– U jedan i trideset – pokunjeno odgovorih.
– Znam, a znaš li da je sada pola pet? Treba li da tvoja majka i ja živce izgubimo razmišljajući gde nam se dete smuca posle škole?!
– Ali tata, bila sam sa ujakom – povukoh jedini argument koji mi je bio na raspolaganju.
– U velikom društvu, sigurno. Vuk se opet uvlači među jaganjce – tata izreče nerazumljivu rečenicu, ali to mog ujaka pogodi pravo u živac.
– »uj, zete, znam da me ne podnosiš, ali prekini da me provociraš. Biću još kratko kod vas i onda odlazim zauvek. Molim te, nemoj da me diraš, grešio sam ali sam odslužio svoje. Pa, imam pravo da se družim sa svojom sestričinom – branio se ujak.
– Nemaš, i da te nisam više video u njenom društvu – zapečati tata razgovor, a mene grubo povuče za ruku i povede kući. Naravno, opet nisam dobila odgovore.
Nažalost, stigli su na najgori mogući način.

Posle incidenta sa tatom ujak me je neko vreme izbegavao. Ali, drugarice su mi probijale glavu raspitujući se za njega. Jednom sam ga srela u bašti i rekla sam mu da se Dara i Maja za njega interesuju, a se on čudno osmehnuo, ali ništa nije rekao. Dve nedelje kasnije Maja me je na školskom odmoru pozvala da nasamo popričamo. Bila je ozbiljna kao smrt, što je za nju bilo neobičnoO njemu se retko i u pola glasa govorilo u našem domu jer je nešto žestoko zabrljao tamo gde je živeo. Šta je to bilo i u kojem obimu, nisam znala. Mama o tome nije želela da priča a tata se uzdržavao razgovora o nepodobnom šuraku pa sam gotovo zaboravila da negde živi moj ujak koga nikada nisam videla. Razarala me je znatiželja i nestrpljenje da saznam sadržaj spornog pisma. 

Odmah je prešla na stvar rekavši mi nešto što me je šokiralo. Naime, Dara je počela da izlazi sa mojim ujakom i već su je nekoliko puta naveče videli kako ulazi u njegov automobil. Naravno, kada ju je ona upitala o tome, sve je negirala. Maja je izgledala uvređena i… ljubomorna, a ja šokirana. Nisam joj poverovala ni reč. Odlučih da oprezno ispitam Daru. Ali, ona me je uporno izbegavala. Uskoro primetih da Maja i Dara više ne razgovaraju. Upitah Maju šta se desilo, a ona samo odmahnu rukom.
– Dara je obična ljubomorna krava – kratko je izgovorila ostavivši me u velikoj neizvesnosti. Ni sumnjala nisam da njihova svađa ima veze sa mojim ujakom. 

Uskoro je po školi počelo da se šuška o tome da Maja i Dara izlaze sa jednim „matorcem“ i to na smenu. Zbog toga su se posvađale. Strah mi se spustio niz kičmu kada sam pomislila da je možda taj „matorac“ moj nesrećni ujak. Pa, nije valjda, otac može da im bude, a one su obe maloletne. A, opet, kada razmislim, zar mi nije Maja nagovestila da je to istina?
Tih dana bila sam u grču. »ak je i mama primetila da se sa mnom nešto dešava. Naravno, nisam htela da je uznemiravam svojim sumnjama, dosta joj je bilo napetosti u kući od ujakovog dolaska.

Nasamo sa ujakom

Jednog nedeljnog jutra tata mi reče da će on i mama skoknuti do Sremčice, deda i baka bili su bolesni, pa da im pomognu u kući. Pozvao me je da pođem sa njima, ali za taj dan planirala sam ponavljanje gomile gradiva jer me je u ponedeljak čekalo nekoliko kontrolnih zadataka. Tata me je nevoljno ostavio kod kuće. Pre nego što je seo za volan, tiho me je pozvao i prošaputao da mama ne čuje:
– Ako ti onaj gilipter odozgo bude dosađivao, odmah me pozovi telefonom. Važi? – videh zabrinutost u tatinom pogledu.
– Naravno, tatice, ali on se neće probuditi do vašeg povratka – zagrlih ga i poljubih. On je uvek brinuo za mene, ali posebno je na oprezu od kada je ujak došao, verovatno zato što je bivši robijaš.
Ispratih roditelje i bacih se na učenje. Zanesena čitanjem, nisam čula kada mi se s leđa prikrao ujak. Njegove ruke odjednom su bile svuda po meni. S leđa me je obuhvatio, ali tako da mi se krv zaledila u žilama. Pokušala sam da se okrenem prema njemu, ali on me je samo čvršće pritegnuo.
U uho mi je šaputao najhladnijim glasom koji sam ikada čula:
– E, sada će ujko da se poigra sa svojom devojčicom kako dolikuje. Sada će tatino zlato da vidi šta je ujakova ljubav. A, šta na to kažeš, pilence moje? – njegov glas bio je jeziv, a dah otrovan alkoholom. Bio je pijan i lud. Osećala sam strah u svakoj ćeliji svog bića i taj me je strah blokirao. Nisam mogla da se pomerim. Kao da se to nekome drugom događa, a ja sve posmatram sa strane, gle- Oho-ho, vidi ti moju Miju, lepa curica a prijaju joj komplimenti. Sad vidim da si već prava devojka.
dala sam kako me ludi ujak okreće prema sebi i polako svlači poigravajući se sa mnom kao mačka sa mišem. 

Ni na šta drugo nisam mogla da mislim osim na svog tatu. Bože, daj da moj tata oseti šta se sa mnom dešava, neka se vrati da me spase iz ruku ovog ludaka. Tata je znao. Možda je i mama znala. Zašto su pustili u kuću ovog idiota? Osetila sam da mi je lice mokro od suza, ali glasa nisam ispustila. Udovi su mi bili potpuno ukočeni. Onaj monstrum me je za to vreme skidao cereći se dok me posmatrao. Bilo me stid i strah, osećala sam da se gušim. Poslednjim atomima svesti videla sam da se manijak svukao i da potpuno nag stoji iznad mene. 

U tom strašnom momentu vratila mi se snaga i mahinalno sam zamahnula nogom pogodivši napadača u stomak. On se presavio od bola a ja iskoristih taj momenat i pobegoh u kupatilo. Zaključala sam vrata, ali znala sam da mi to neće pomoći. Ludak je pokušavao da ih izvali iz šarki.

Strah mi je dao snagu

Svoje golo telo zaštitila sam peškirom za kupanje pa sam pokušala da se provučem kroz uski prozor kupatila. Strah mi je sada davao snagu. Popustila je trenutna blokiranost izazvana šokom i u meni se probudio urođeni instinkt za preživljavanjem. Znala sam da moram da pobegnem i da potražim pomoć, jer je demonski bes onog ludaka bio usmeren na mene. 

Provukoh se kroz prozor u momentu kada je napadač provalio vrata kupatila. Polugola, uvijena u peškir, istrčala sam na ulicu. Moji užasnuti glasni povici privukli su pažnju nekolicine komšija koji su me gledali u čudu onako prestravljenu i obnaženu. Preklinjala sam da neko pozove policiju. 

Komšinica Ružica istrčala je iz svoje kapije i povukla me unutra. Brzo je zaključala kapiju i nas dve potrčasmo prema njenoj kući. U poslednji čas, jer je moj izludeli ujak već trčao ulicom u potrazi za mnom.
U tom trenutku stigla je policija koju su pozvale komšije i posle dosta muke savladali su pobesnelog napadača. Moji roditelji stigli su najbrže što su mogli čim su ih pozvali. Tata je bio prestravljen i besan, a mama uplakana. Grlila me je i plačući govorila:
– Oprosti mi, dušo, molim te, oprosti svojoj ludoj majci. Ja sam kriva, samo sam ja kriva za sve.
Kada se sve smirilo, policija je uzela potrebne izjave, lekar mi je dao injekciju za smirenje, i najzad sam dobila odgovore na pitanja koja sam uzalud postavljala sebi poslednjih meseci.
Moj ujak Vladimir je od detinjstva pokazivao znake poremećenosti koje u to vreme niko osim njegove starije sestre nije ozbiljno shvatao. 

Roditelji nisu hteli da se suoče sa bolešću svog jedinca, a moja majka, njegova mlađa sestra, previše ga je volela da bi mu bilo šta zamerila. Ipak, nekoliko nenormalnih ispada navelo je porodicu na to da se zamisli nad njegovim mentalnim zdravljem. Na kraju je silom zakona odveden na psihijatrijsko posmatranje jer je više puta napadao maloletne devojčice, a jednu je gotovo udavio. 

Međutim, umesto da ode na lečenje, ujak je pobegao iz zemlje. Dugo se za njega ništa nije čulo i onda je jednog dana stiglo službeno obaveštenje da je uhapšen i osuđen na dugogodišnju robiju zbog silovanja maloletne devojke pa je odležao deset godina u zatvoru u Nemačkoj. 

I posle svega toga moja majka primila ga je kod nas. Pa, sada se nisam čudila što se moj tata onako ponašao od početka. Bile su mi jasne i reakcije mojih dede i bake, tetke Milice i njene kćerke Sanje. Da, zaista, reakcija moje rođake bila je preterano burna, moraću da je pitam da li je i ona kao devojčica doživela ujakov napad. Vrlo je moguće. 

Pa moje drugarice Maja i Dara… Sada sam uverena da je sve istina što se pričalo po školi. Njih dve ne druže se više sa mnom. Mnogo je pitanja i mnogo nedorečenosti. Najteže mi pada to što nikako ne mogu da oprostim rođenoj majci koja je sve znala o svom bolesnom bratu, a ipak je mene, svoje dete, dovela u opasnost. 

Trauma koju sam preživela neće ni brzo ni lako izbledeti. Teši me činjenica da je moj ludi ujak sada na dugo vremena zatvoren u ustanovu za mentalne obolele. Bar nikome više neće moći da naškodi.
A ja se uzdam u svoju snagu i prepustiću vremenu da mi pomogne.