Categories POKLONI I AKCIJE

Knjige meseca: neodoljivi naslovi

Ako još uvek niste, onda na stranici posvećenoj knjigama, u aprilskom broju “Lepote i zdravlja”, pročitajte intervju sa našom spisateljicom Mirjanom Bobić Mojsilović, gde pričamo o njenoj novoj knjizi “Muška azbuka”. Mirjana je roman napisala iz muškog ugla – što je za nju kao ženu i i kao pisca bilo zanimljivo i vrlo izazovno. A u rubrici “Knjige meseca”, zajedno sa našim izdavačkim kućama, pripremili smo vam na poklon neodoljive naslove. Jedan od njih može biti vaš, ukoliko nam date zanimljiv odgovor na pitanje: “Koji muški lik iz književnosti je vaš omiljeni i zašto?” Odgovore ostavljajte u komentarima ispod posta do sledećeg četvrtka u podne. Imena dobitnika objavićemo na našem portalu 13. aprila.

 

Priredila: Maja Šarić

 

Bez identiteta, Ramon Tares
(Kamelija)

Madrid, krajem osamdesetih. Enrike Verhel je čuveni ginekolog, otac i brižan suprug, redovan gost na zabavama madridskog visokog društva… Njegova slava je na vrhuncu, svi ga traže, i na putu je da nađe partnera koji će uložiti u njegovu privatnu kliniku. Na zabavi za četrnaesti rođendan svoje sestričine Marije, koju joj uvek priređuje u svojoj kući, verujući da mu donosi sreću u poslovima, pokušaće da se domogne svega što misli da mu pripada.

 

Prošlost nikad ne prođe, Veselin Marković
(Arhipelag)

Ciklus priča u kojima se istražuje kako događaji iz privatne ili porodične prošlosti utiču na naše današnje postupke, odluke i namere. Da li se prošlost završava ili je ona sastavni deo naših svakodnevnih iskustava? To postaje odlučno i podsticajno pitanje knjige priča “Prošlost nikad ne prođe”. Marković u novim pričama istrajno istražuje na koje se sve načine prošlost obnavlja u savremenom trenutku, kako ono što je minulo učestvuje u novom iskustvu svakodnevice.

 

 

 

Moraš da se smeškaš, Luisa Valensuela
(Agora)

Prikazuje život jedne prostitutke sa empatijom, iz antipatrijarhalne perspektive, bez moralisanja, ali neumoljivo kritički prema društvu koje nema mnogo milosti za žene kao što je Klara, prostodušna junakinja sa skromnim snovima o moru i sreći, koja se na svakom koraku suočava s eksploatacijom i nasiljem. Autorka predstavlja živopisnu galeriju sumnjivih likova, koji stoje u suprotnosti s naivnošću junakinje, čija maštanja o životu i ljubavi odražavaju sentimentalna opšta mesta popularne kulture. Ovo je takođe priča o sporom i mukotrpnom sticanju svesti jedne potlačene žene.

 

 

Priča se o nama, Kerolin Braun
(Vulkan izdavaštvo)

Trudi Vilijams slučajno saznaje da je muž vara na sve strane. Ćerka prolazi kroz buntovničku fazu, a bolesna majka je u staračkom domu. Poslednje što joj je trebalo jeste da od tetke nasledi trošnu kuću, koju treba da renovira, ali u tom poduhvatu ipak neće biti usamljena. Bili Li Taker, komšija i pomalo neobičan lik, zaljubljen u Trudi otkad zna za sebe, nije ni sanjao da će imati priliku da opet bude pored nje. Dok stara kuća poprima novo ruho, Trudi i Bilija će sačekati romantično iznenađenje.

 

 

Žena na prozoru, A.Dž. Fin
(Vulkan izdavaštvo)

Ana Foks živi sama, u četiri zida koja zove svojim domom, a njena omiljena i skoro jedina zabava jeste da posmatra komšije kroz prozor. Ne može da se natera da izađe napolje. A onda se u kuću preko puta njene useljavaju nove komšije, Raselovi: otac, majka, sin tinejdžer. Slika savršene porodice raspada se u paramparčad jedne večeri kada Ana vidi nešto što nije trebalo. Sada mora da uradi sve što je u njenoj moći da otkrije šta se stvarno desilo. Ali, ako to i uradi, da li će joj iko poverovati? A pre svega, da li veruje samoj sebi?

 

 

Gospođica Šanel, K.V. Gortner
(Laguna)

Rođeni u siromašnoj seoskoj sredini, Gabrijel Šanel i njeni braća i sestre poslati su u sirotište nakon majčine smrti. Časne sestre su podsticale Gabrijelinu izuzetnu veštinu šivenja. Pošto se transformisala u Koko – švalju i povremeno pevačicu balada – mala brineta je sva gorela od ambicije, a njen žar je privukao bogatog kavaljera koji će postati ljubav njenog života. Uronila je u njegov svet novca i luksuza, i otkrila slobodu koja će u njoj pobuditi kreativnost. Međutim, tek kad je ljubavnik odvede u Pariz, Koko pronalazi svoj životni poziv.

 

 

Moja baka vam se izvinjava, Fridrik Bakman
(Laguna)

Elsa ima sedam godina, njena baka sedamdeset sedam godina i malo je luckasta – između ostalog, ima običaj da sa balkona gađa pejntbol kuglicama nepoznate ljude. Ona je takođe i Elsina najbolja, i jedina, drugarica. Elsa noću traži utočište u bakinim pričama. Kad baka umre i za sobom ostavi niz pisama u kojima se izvinjava ljudima kojima se zamerila, počinje Elsina najveća avantura. Bakina uputstva je vode kroz zgradu ispunjenu pijancima, čudovištima, opasnim psima i starim zakeralima, ali joj otkrivaju i tajnu o bajkama i kraljevstvima iz priča i o baki kojoj nijedna druga nije nalik.

 

 

 

Đavolji nakot, Margaret Atvud
(Laguna)

Feliks je na vrhuncu svoje moći. On je umetnički direktor Mejkšiveg pozorišnog festivala. Njegove produkcije zadivljuju i zaprepašćuju. A sada on postavlja na scenu Buru kakva još nije viđena. Ona će doprineti njegovoj reputaciji. Izlečiće emocionalne rane. Takav je bar bio njegov plan. Umesto toga, posle neočekivanog čina izdaje, Feliks živi u izgnanstvu, u jednoj straćari u zabiti, progonjen uspomenama na voljenu, izgubljenu kćerku. I istovremeno sprema osvetu. Posle dvanaest godina, Feliksu se pruža prilika u vidu pozorišnog tečaja u obližnjem zatvoru. Ovde će Feliks sa svojim glumcima zatvorenicima konačno postaviti Buru na pozornicu!

 

 

 

30 komentara

  1. Moj omiljeni lik iz književnosti je Robin Hud zbog humanosti koje je posedovao,pomagao je siromašnima,kritikovao sebičnost,oholost i borio se za pravdu.

  2. Verovatno cu dati najcudniji odgovor – a to je Serlok Holms …Sta cu kad volim da muskarci koji koriste mozak:). To je ujedno i odgovor na drugi deo pitanja 🙂

  3. Vronski-ziveo je a da nije bio ziv.Zivot mu nista nije vredeo bez Ane.Otisao je u dobrovoljce spreman da umre u ratu jer nema razloga da zivi.Nijedna druga zena u njemu ne moze probuditi osecanja koja je probudila Ana Karenjina,nijedna druga ne moze uciniti da je zavoli ljubavlju kojom je voleo Anu,ljubavlju koja je mogla pomeriti citav svet.Ta ljubav nije bila dovoljna za srecu.Uvek im je toliko malo falili,a to malo nisu mogli da dobiju.Sudbina je isla protiv njih.Fatalizam zivota je pokazao svu svoju surovost.Nisu mogli odvojeno,nisu mogli zajedno.U tome lezi sva tragedija njihovog odnosa.Kao i u zivotu,kada se sreci uvek za nesto malo ne da,nesto malo fali,tako je i u romanu.Realnost zivota i fikcija romana dali su nam pricu koja i dalje zivi,i zivece sve dok u ljudima pociva ovo osecanje ljubavi i pripadnosti jednoj visoj sili koja pomera granice sveta i vremena.

  4. Teško pitanje.On mora biti iskren,životan,da ljubav kao hleb razume,vispren,hrabar,epohalan. Mora me ostaviti u čudu,naterati da ga volim i da mu se vratim. Da nije dosadan. Eto možda bi to bio Hitklif iz Orkanskih visova,Emili Bronte. On je i heroj i zlikovac i dobrica i zanesenjak. A takvima najteže odolim :).

  5. Ignjatovicev Samika, “Veciti mladozenja”. I pored toga sto u njemu zive crte parazita i feministe-mekusca, on je i dobrocudan, veliki prijatelj i savetodavac, a sve pomenuto ga cini osobenim zanesenjakom, izuzetno inovativnim, nesvakidasnjim likom nespecificnim za knjizevnost s kraja 19. veka.

  6. Moj omiljeni lik iz književnosti je Herkul Poaro. Taj simpatični detektiv koji rešava svaku misteriju iz romana Agate Kristi. “Male sive ćelije” ovog omiljenog detektiva svih vremena i različitih generacija na šarmantan način vas osvajaju da nastavite da čitate romane gde je on glavni lik.

  7. Vronski iz Ane Karenjine je moj najdraži muški lik iz književnosti. Šarmantan, lep, obrazovan,….. ja mislim da nema devojke koja nije bila “zaljubljena” u njega i maštala o takvom dečku. Prava romantika i prava ona ljubav iz ruskog romana

  8. Pre nekoliko dana,pokvario mi se mikser,bas kada je trebalo da ugostim kumove. Pride,nestalo i struje nakratko. Onda sam obisla ceo grad da bih u Zari nasla patike broj 31 kumici. Dolazim kuci,sa izgledom pijane sove i zaboravim da muzu ispeglam uniformu.Legnem,ustanem,brojim konfete i tacke na zidu od ulicne rasvete… Raskrvarim ranicu…u panici dezinfikujem ni da me kobra ujela.Opteretim se glupostima. Nerviraju me platforme na cipelama. Boja kose mi vuce na zuto,iako sam platila farbanje kao mini-odmor na Hajnanskim ostrvima. Opet zmurim,pa opet ustajem da pijem vodu.Protezem se,meskoljim. Sama sebi sam i rob i kraljica,kiroprakticar,life coach, i modni guru i tradicionalna i digitalna. I zen-budista i vrteska na mesecini. I u pretpraznicnim redovima u posti stojim postojano kao klisurina. I koji mi je omiljeni lik? Pa Dopler,Erlenda Lua. On je moj moderni heroj. Svaka cast i svevremenskim Tolstojevcima i boljsevicima i kockarima i onima sto su preziveli ljubavne jade i munjevite karme. Dopler napusta svoj naizgled uglancani zivot u sredjenoj Skandinaviji i protiveci se tokovima modernog doba,napusta porodicu i prijatelje i odlazi da zivi u sumu,gde mu povremeno drustvo prave autenticni likovi i jedan los. E da mi je jedan dan da svoj haoticni svakodnevni ritam u ovoj mojoj Nedodjiji provedem kao Dopler! Lepo da cutim. Da zbrajam,ne da razdvajam ovce. Da ne mislim o komunalijama. Ni o pogodnostima kundalini joge. Ni da li mi je vajber na silent modu. Ni da li sam prekrsila vise od 1000 kalorija. Da l’ ce me nesto strefiti od parabena….i hoce li mi majstor vise vratiti letnje gume….
    Mozda onda i Sanja u Hajnanskom zalivu ceka ovog vrtirepa s Vozdovca,makar u masti. Na miru.

  9. Moj omiljeni muški književni lik je Mali princ u istoimenom delu. Jednostavno, taj lik je oličenje onoga čega svaka osoba treba da bude, dobrote, ljubavi i prijateljstva i uči nas mnogim životnim lekcijama.
    “Samo se srcem dobro vidi, suština je očima nesaglediva.”

  10. Iako se nekako vise vezujem za jake zenske likove od muskih bih naprimer izdvojila Heathcliff koji je glavni lik u romanu “Orkanski visovi”- Emily Bronte.
    Heathcliff je komplikovan, bizaran ali sa druge strane zaljubljen i romantican covek, nosen strascu i ljubavlju do kraja svog zivota. Rekla bih da je on pravo olicenje dobrog i zlog u jednom. Zaista lik koji ne mozete zaboraviti ni posle dugo vremena i puno procitanih kniga! 🙂

  11. Nijedan muški lik iz književnih dela nije pobrao toliko simpatija i saosećanja s moje strane kao Anri Tuluz de Lotrek, francusku slikar i glavni lik klasika “Mulen ruž” Pjera la Mira. Anri je bio slavan i poznati slikar sa Monmartra, nesvakidašnjeg fizičkog izgleda zbog deformiteta kostiju nogu, često odbacivan i ismevan upravo zbog tog hendikepa. Uprkos tome, hrabro je krenuo svojim putem pokušavajući da fizičke manjkavosti nadoknadi drugim kvalitetima. Bežao je od aristokratskog društva iz kog je i sam poticao, okrenuo se nekom drugačijem svetu, svetu noćnih izlazaka, noćnim lokalima i barovima, bordelima i kabareima, ženama lakog morala, porocima i alkoholu. Postao je boem i izvanredan slikar ali duboko u duši ostao nesrećan do kraja života. Tražio je prihvatanje i iskrenu ljubav, žudeo za njom ali je nikada nije pronašao, barem ne u onom obliku u kome mu je bila potrebna. Bio je talentovan umetnik, jedinstven, stalno u društvu a večito usamljen, stalno okružen ženama koje su mu davale svoje telo ali ne i srce. Senzibilan, sklon melanholiji i samodestrukciji nije uspeo da se otrgne sopstvenom sunovratu, alkoholu i bolesti. Umro je usamljen pored jedine žene koja ga je istinski volela, pored svoje majke.

  12. Šolohovljev Grigorije Melehov,čovek kome sam poželela da napišem pismo,da ga oživim svojom imaginacijom.Čovek zbog koga je i 4 toma bilo prekratko.Pravi ratnik i ratar,plahovit,nagonski i neukrotiv.Vešt u baratanju sabljom i jahanju konja.Don,stepa i njiva bili su njegov svet,misao i suština.Govorio je “Od zemlje se nikud neću maći.Ovde je stepa.Ima se čim disati”. Buru emocija u njemu je izazvala Aksinja,tuđa žena,dok mu je sopstvena,Natalija, bila tuđa nekako-kao mesec,niti hladi,niti greje.Međutim, on nije moralno posrnula ličnost,on je lud,hrabar,požrtvovan,izaziva divljenje.Zbog vojevanja,krvi i gubitaka duša mu je otvrdla kao slatina na suši.Moglo bi se reći da Grigorije nije stvoren za složene situacije,zato što je on čovek kolebanja i večnih dilema,čovek stihije i nemogućnosti da se snađe u pravom trenutku na pravi način,što je tipična crta mnogih kozaka tog vremena.U njemu je bilo toliko zamaha i snage,ali nije mogao pronaći sebe,pa svoje ratništvo završava u razbojničkoj bandi.Ali on nije nikakav bandit,već prosto nesrećan čovek.To je razlog što sa nepunih 30 godina izgleda kao spaljena stepa i što je sa dušom kao presahlim bunarom.Naposletku,kada je izgubio svoje bližnje i sve što je davalo smisao njegovom životu,priželjkivao je i sopstvenu smrt.Sve mu je dosadilo-i revolucija i kontrarevolucija.To kaže čovek koji nema još ni 30 godina;čovek koji je pre vremena osedeo,ostario i pokopao sve svetle iluzije o ljudskoj čistoti i pravednosti u svetu.To govori čovek koji je,i pored velike snage u sebi,bio stvoren za velike strasti i za život u miru,za lepotu života,a ne za velike događaje i velike prelome u istoriji.

  13. “Koji muški lik iz književnosti je vaš omiljeni i zašto?”
    Hmm…ja imam osobinu, da kada citam knjigu koju je napisao muskarac, pocinjem ali potpuno nesvesno da analiziram i da mi je cesto pred ocim upravo ta cinjenica da je knjigu napisao muskarac. Jos ako je zanimljiva i po mom afinitetu, mislima nikad kraja… A omiljeni lik je Oktav, glavni lik romana 399 dinara i U pomoć, molim za oproštaj, od muskog pisca Frederik Begbede. Francuska skola…

  14. Dopada mi se jako mladi gospodin Nik Karavej iz Velikog Getsbija, kako su mladost, ludost, borba za glamurom i raskosem, sjaj novca i izigravanje sudbine tako lako zavela mladog coveka svojim sarmom i kako covek ne zna dokle su granice dok sve ne izgubi… Preporuka svim mladim citaocima da im bude nauk i vodic kako postati dobar i posten covek i kako se izboriti sa iskusenjima koja nas okruzuju 🙂

  15. Ranije nisam bila ljubitelj literature koja se bavi epskom fantastikom. Kada sam dobila „Igru prestola“ Džordža R.R Martina, to se promenilo.Knjiga je pravo remek-delo i toliko toga je objedinila da će se dopasti ljubiteljima svih žanrova. Moj favorit je lik Džona Snežnog. Trendovi i poželjne osobine se menjaju ali ne i one koje čine „pravog“ muškarca. Hrabar, požrtvovan, istrajan, lep i džentlmen. Oličenje mnogih zaboravljenih tradicionalnih vrednosti…

  16. Jedan gospodin koji je zaveo jednu Anu. Ali niti je on Vronski niti je ona Ana Karenjina, vec mocni Kristijan Grej. A zasto? 1000 zato! 🙂 U trenucima pozeleh da sam i ja – ona naivna i neiskusna Ana kojoj gospodin Grej priredjuje iznenadjenja! 😉 Moćan i harizmatičan sa sivim ocima. Dovoljno da postane moj omiljeni lik iz knjizevnosti!

  17. Da li savremeni muskarac ima ikakve slicnosti sa plemicem koji je ziveo na pocetku 19. veka, Puskinovim Onjeginom, kome je gordost smetala da voli? Koliko danasnje vreme daje povrsno obrazovanje koje tesko moze osposobiti coveka za bilo kakav ozbiljni rad osim da vreme provodi po kojekakvim salonima, prepunim raznih flasica s parfemima, turpijica, testerica za nokte i drugih pomodnih sitnica koje daju jasnu sliku duhovnog siromastva? Ulepsavanje, doterivanje i zatezanje kao imperativ drustva koje, u suprotnom, moze da vas odbaci..Sta se desava onog momenta kad takav nacin zivota postane jednolican, kada ni umetnost ne daje mogucnost uzbudjenja ni pozitivnog raspolozenja? Promena sredine i susret sa devojkom koja sanjari na mesecini samo na trenutak predstavlja blagi povetarac u Onjeginovom zivotu. Gledajuci na sve oko sebe sa visine, moderni plemic ne zeli da izgubi slobodu i prihvati obaveze koje namece brak. Navika ce unistiti ljubav! Sudbina ce mu dati mogucnost da uvidi svoju gresku i da shvati vrednost ljubavi. Ali, zivotne okolnosti su sada sasvim drugacije. Zasto bi neko napustio svoju sigurnost i polozaj radi nekoga ko je zivot proveo u besmislenim provodima, ne pronasavsi svoje mesto na ovom svetu! Mnogo je danas takvih kao sto je Onjegin. Covek nije ni svestan svoje ludosti. Nehajno prolazi kraj svoje srece i primecuje je tek kada je otisao tako daleko da je vise ne moze dostici!

  18. Hajnrih Krun(roman Tajni dnevnik Hajnriha Kruna). Verovali ili ne, roman je delo nepoznatog autora, a po popularnosti se meri sa Uveom. Pitate se ko je ovaj junak?83-godisnji Holandjanin koji svoje stare dane provodi u starackom domu. Ne voli starce, njihove hodalice, njihovo nerazumno nestrpljenje, beskonacnu kuknjavu, caj i biskvite, njihove zalbe. Zeli autentican zivot do sudnjega dana, osvezen zenom u koju ce se zaljubiti i osnivaju klub po imenu “Klub starih, ali jos uvek zivih”. Cilj kluba je osetiti adrenalin, osecati se mladim, prskositi dogmama i konvencionalnim normama vezanim za dom i zivot uopsteno. Krun je dekica koji se razume u politiku, moderne uredjaje, “sramotne” bolesti koje pogadjaju starije ljude, kada telo gubi kontrolu. Uz ovaj roman shvatila sam bolje koliko bakama i dekama znaci nasih sat vremena izdvojenih za njih. Krempita koju cemo im doneti. Shvatila sam da nemam vremena za apatiju, za melanholiju. Da je nezahvalno biti usamljen, tuzan i letargican. Godine su zbir iskustva i licnog dozivljaja… Stari smo samo ako se starima osecamo. I ako je tacna francuska izreka da mladost racunamo po djurdjevku, a starost po zimama, Hrun nam daje nadu i viziju da je i trece doba ono kreativno i najlepse, samo ako to pozelimo!

  19. Koliko god delovalo čudno-Raskoljnikov, najkompleksniji lik majstora književnosti Dostojevskog. Nikada nisam uspela da se otmem utisku da je ta zabludela duša žrtva sopstvenih uverenja. On je takav lik na koji prosto, ne možete ostati ravnodušni. Od sažaljenja prema jednom jadnom studentu, preko podozrivosti, neverice, zgražavanja, užasavanja, pravdanja, saosećanja, neverovanja do potpune obamrlosti je put koji krivuda kroz Zločin i kaznu. Od želje da mu skuvate tanjir tople supe do vešanja na sred trga, od suza do besa, majstorski oslikani slojevi duševnog stanja jedne sasvim obične ljudske kreature raznose na delove. Ne moraju junaci uvek da budu dobrice i heroji, meni on uprkos (ili u inat) svemu ostaje omiljeni književni lik.

  20. Definitivno Mali Princ – spolja malen, krhak, ali iznutra jaci od vecine odraslih. Iskren, radoznao decak suprostavljen svetu odraslih. Iako sam odrasla osoba ja se iznova i iznova vracam romanu ,, Mali princ” bas zbog tog malenog decaka koji me dosta naucio pre svega da prava prijateljstva ipak postoje i da idem svuda srcem jer sustina ocima je nevidljiva.

  21. Moj omiljeni muski lik je definitivno Cica Gorio. Jeste u pitanju stariji gospodin ali on je olicenje jednog divnog i plemenitog coveka kojeg bi svako dete pozelelo za roditelja. On je pozrtvovan I daje sve svojim cerkama uprkos tome sto je znao da ga one I ne cene onoliko koliko bi trebale da ga cene. Njegova ljubav je beskrajna, cak se I njegov zivot zavrsava tragicno jer je ostao bez osoba kojima je I svoj zivot posvetio

  22. Definitivno bi to morao biti Holden iz Selindžerovog ,,Lovca u žitu”, kreiran da uteši i pomogne kada nisu tako sunčani dani i poruči da će sve na kraju biti u redu.

  23. Evgenije Onjegin-romantican,sanjalica,zanesen idealima,okrutnoscu,strascu i silovitoscu.Njegov lik je remek delo ruske poezije koji u sebi spaja snove, tragicnost, i teznju ka idealnoj ljubavi i satkan je od najtananijih i najneznijih osecanja do mracnih i silovitih strasti.

  24. Veliki sam ljubitelj ruskih klasika, te ću ovom prilikom izraziti divljenje prema Mihailu Šolohovu i njegovom svevremenskom Tihom Donu. Ah taj Grigorije Melehov zvani Griška, momak crnomanjast, veseo, šaljivdzija, slobodouman. U braku sa bledunjavom Natalijom, ali se odvaźi da započne život sa Aksinjom. Pravi junak, momak odvažnan, spreman da pogine za ideale, ali i dovoljno mudar da se pita da li je ta borba, rat kao rat, uzaludna!! Strastven i u ratu i u ljubavi. Najmarkantnija figura ruske književnosti.

  25. Omiljeni lik mi je Merso iz Stranca jer ima nešto sa čim saosećam sa njim, on je obično neobičan čovek, smiren ali buntovan. Merso je fantastican lik, apsolutni pojam slobode.

  26. Hamlet. Zbog šarma njegove inteligencije,brzine uma,briljantnosti mimike,bogatog temperamenta,ispravnosti rasuđivanja,veštine literarne kritike, i što i dan-danas izaziva oprečna mišljenja u svetskoj javnosti. Zbog toga što mu je Ričard Barton nekad davno dodao malo magije na Brodveju. A najviše zbog Nebojše Glogovca …

  27. Don Kihot. Zato što sledi svoje ideale koliko god oni bili nesvrsishodni drugima. Ličnost koja ima sržnu snagu za dobro i plemenito lako može da je pokrene okrene u svim sferama života.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA