Kako se pravilno drži dijeta?

Uz korisne savete nutricionista naučite osnovna pravila uravnotežene ishrane i pre nego što započnete sa dijetom, jer tako ćete lakše istrajati i ostvariti željeni cilj i ostati zdravi.

Foto: Guliver/Thinkstock

Da li se pravilno hranite? Da li kroz hranu unosite sve neophodne minerale i vitamine ili „zbog linije“ izbegavate neke vrlo važne namirnice? Uz korisne savete nutricionista naučite osnovna pravila uravnotežene ishrane i pre nego što započnete sa dijetom. Jer, tako ćete lakše istrajati i ostvariti željeni cilj.

Suprotno uverenju mnogih dama koje često drže dijetu, hleb ne treba u potpunosti izbaciti iz ishrane. On je bogat složenim šećerima koji se sporo asimiluju, hleb reguliše apetit i daje energiju. Osim toga, hleb sadrži i vlakna, magnezijum i vitamin B koji organizam štite od kardiovaskularnih bolesti. Zato i hleb treba da bude prisutan u svakom obroku. Ali kakav? Pri kupovini, radije uzmite tvrđi, kompaktniji hleb od integralnih žitarica nego beli, vazdušasti hleb koji sadrži manje vitamina i oligoelemenata.

Odmalena vam govore da je doručak najvažniji obrok u toku dana? Međutim, nutricionisti smatraju da ne treba da se po svaku cenu trudite i primoravate sebe da svakog jutra, pre odlaska na posao ili u školu doručkujete. Radije sačekajte da ogladnite i tek onda doručkujte. Ako sebe primoravate da jedete čim ustanete, time remetite prirodne mehanizme kontrole apetita. Nutricionisti, naime, smatraju da doručak treba uzeti u prva tri do četiri sata nakon buđenja. Tako ćete smanjiti konzumiranje grickalica i slatkiša i održati tonus. Dakle, sačekajte da vam se otvori apetit.

Nema nikakvog razloga da ručak bude obilniji obrok od večere. Sami odaberite da li ćete više jesti u podne ili uveče, ali pri izboru hrane, za ručak dajte prednost povrću i namirnicama bogatim proteinima, a siromašnim mastima i ugljenim hidratima. Večera neka bude hrana bogata sporim šećerima koji pospešuju uspavljivanje.

Čak i kada držite dijetu, ne preterujte sa konzumiranjem dijetalnih proizvoda jer većina njih ne uspeva da utoli glad to deluje frustrirajuće na organizam i tera nas da jedemo više. Bolja navika je da konzumirate normalnu hranu ali u manjoj količini ili namirnice koje su prirodno manje masne (umesto slanine uzmite šunku i nemastan sir…). Nikako ne koristite veštačke zaslađivače (aspartam ili saharin) jer mogu da stvore naviku na slađu hranu.

Znate li da nisu sve masti štetne, naročito ako ih konzumirate umereno? One su izvor energije, učestvuju u izgradnji ćelijskih membrana, omogućavaju proizvodnju hormona i drugih važnih jedinjenja, utiču na proces varenja i pospešuju apsorpciju vitamina A, D, E i K. Masti treba da čine 30 do 35 odsto ukupnog dnevnog unosa hrane, ali ih treba pažljivo birati! Ograničite unos zasićenih masti kao što su puter, stari sir, slatkiši, masno meso… jer one stimulišu taloženje lošeg holesterola.

Umesto njih radije konzumirajte raznovrsne nezasićene masti koje se nalaze u biljnim uljima, ribi, semenkama suncokreta, orasima ili bademima.