„Zabranjene“ namirnice koje ne treba da izbegavate

Testenina? OK. Krompir? OK. Ove dve, kao i još pet “zabranjenih” namirnica ne treba da eliminišete iz ishrane – zapravo, one mogu da vam olakšaju mršavljenje!

Želite da oslabite što brže i bez mnogo muke. Ali vaša lista zabranjenih namirnica poprima obim telefonskog imenika. Nema čokolade – previše šećera i masnoće; nema hleba ni krompira – previše ugljenih hidrata.

Ipak, eksperti tvrde da dijete ne moraju da budu toliko striktne, niti treba da sebi uskraćujete čitave grupe namirnica. Upravo one namirnice koje izbegavate mogle bi da vam pomognu u kontrolisanju osećaja gladi i spreče prejedanje. Pa, koji je ključni faktor mršavljenja? Vodite računa o kvalitetu hrane (nutritivnoj vrednosti) i veličini porcija. A evo i kako namirnice, koje dijetaši najčešće izbacuju iz ishrane, mogu da vam pomognu da oslabite.

• HLEB

Efekat mršavljenja: Sadrži ugljene hidrate – stimulišu hemijske materije u mozgu, koje sprečavaju prejedanje.

Hleb je odličan izvor ugljenih hidrata, koji su mozgu neophodni za produkciju serotonina – neurotransmitera koji stvara osećaj zadovoljstva i smirenosti. Ako su vrednosti serotonina niske, depresivni ste, nervozni i osećate potrebu da se utešite hranom. Hleb i peciva od integralnog brašna i žitarica su najzdravija opcija. Jedna porcija = parče hleba, pola veće kifle ili manja zemička.

• KROMPIR

Efekat mršavljenja: Izgrađuje rezistentni skrob – biljna vlakna koja sagorevaju masti.

Pečeni krompirići vam sigurno neće pomoći da smršate, ali kada se obari, ili ispeče u ljusci, skrob iz krompira upija vodu i bubri. Nakon hlađenja, skrob se delimično kristalizuje u oblik koji je nesvarljiv – rezistentni skrob. Za razliku od ostalih tipova biljnih vlakana, otporni skrob fermentiše u debelom crevu i formira masne kiseline, koje mogu da blokiraju sposobnost organizma da sagoreva ugljene hidrate pa tada sagorevate masnoće. Zdrava porcija krompira je otprilike veličine pesnice.

• TESTENINA

Efekat mršavljenja: Zbog visokog sadržaja tečnosti (vode) – kuvana testenina i pirinač sadrže oko 70 odsto vode – osećaj sitosti duže traje.

Kao i u slučaju hleba, ugljeni hidrati iz testenina podstiču produkciju serotonina, koji sprečava prejedanje. Optimalna porcija (kuvane) testenine je pola šolje. Najbolje je da jedete integralnu testeninu, zbog zasitnih biljnih vlakana, kojoj možete dodati piletinu i povrće.

• CRNA ČOKOLADA

Efekat mršavljenja: Brzo utoljava neizdrživu potrebu za slatkim, a sprečava prejedanje.

Mnogo je bolje da povremeno pojedete malu količinu omiljene poslastice nego da je se potpuno odričete (što izaziva neumereno konzumiranje). Crna čokolada je zdravija i brže zadovoljava želju za slatkim od mlečne čokolade. Ipak, vodite računa o količini – jedna do dve kockice najkvalitetnije crne čokolade sa visokim procentom kakaoa sasvim su dovoljne!

• SIR

Efekat mršavljenja: Odličan izvor kalcijuma, koji sagoreva kalorije i masnoću.

Budući da 25 g tvrdog sira sadrži 5 g masnoće i 100 kalorija, ova namirnica se često nalazi na crnoj listi ljudi koji pokušavaju da oslabe. Ipak, njegov visok sadržaj kalcijuma povećava sposobnost sagorevanja kalorija i masnoće. A nedostatak ovog minerala u organizmu može da uzrokuje oslobađanje kalcitriola – hormona koji signalizuje telu da stvara naslage masnog tkiva. Iako naučnici ne mogu precizno da objasne ovaj fenomen, uzimanje namirnica bogatih kalcijumom je delotvornije od uzimanja kalcijuma u formi suplementa (25 g sira sadrži oko 200 mg kalcijuma). Samo, držite se porcija od 25 do 30 g sira, prevashodno posnijih vrsta.

• VOĆE

Efekat mršavljenja: Zadovoljava prirodnu potrebu za slatkim uz manje kalorija.

Brojne nove studije pokazale su da konzumiranje voća uslovljava redukciju telesne težine. Iako voće sadrži prirodan šećer – fruktozu – on ne podiže nivo glukoze u krvi, kao što to čini običan šećer. Osim toga, voće je bogato vodom i biljnim vlaknima, a sadrži malo kalorija. Potrudite se da pojedete tri porcije svežeg voća svakog dana, ali izbegavajte voćne sokove. Porcija je jedna šolja: sveža dinja (50 kcal), grožđe (60 kcal), jagode i drugo bobičasto voće (70 kcal) i citrusi (75 kcal).

Izvor: Life Content