Sve što bi trebalo da znate: Istine i zablude o kremama za sunčanje

by | 8 avgusta, 2016

Svakog leta, uoči ili u jeku letnje sezone, pojave se sporadično negativni prilozi ili tekstovi o štetnosti kozmetičkih proizvoda za zaštitu kože od sunca uz niz pitanja o realnoj potrebi da se oni koriste. Najpre se postavlja pitanje da li je opravdano koristiti određene kozmetičke proizvode, a ukoliko jeste, da li možemo biti sigurni da su ovi proizvodi efikasni i bezbedni po ljudsko zdravlje.

Guliver/Getty Images

Guliver/Getty Images

Prof. dr Snežana Savić

Prof. dr Snežana Savić

Briga dodatno narasta kada je u pitanju primena proizvoda kod beba i dece. U tom kontekstu često se razmatra i sastav kozmetičkih proizvoda i posebno ističe prisustvo nekih sastojaka, za koje se tvrdi da nose posebnu opasnost po zdravlje ljudi.

Da li je takav pristup opravdan, iako često zasnovan na laičkim i neobjektivnim procenama? Kako doći do pravog ili najboljeg mogućeg odgovora u datom trenutku, a u skladu sa trenutnim znanjima u oblasti, u ovom slučaju kozmetologije i dermatologije oslonjenim i na brojne druge naučne discipline, a biti uveren da time potencijalni korisnici proizvoda neće biti dovedeni u zabludu, odnosno pogrešno informisani? Dakle, ima li jasnog odgovora na pitanje da li je potrebno koristiti kozmetičke proizvode za zaštitu kože od sunca, odnosno da li je korist ta koja nadmašuje potencijalne rizike primene?

Ukratko, odgovor je da! Kozmetičke proizvode za zaštitu kože od sunca treba koristiti, u skladu sa preporukama stručnjaka – kaže prof. dr Snežana Savić sa katedre za farmaceutsku tehnologiju u kozmetologiju na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Prof. dr Snežana Savić kaže da su brojne istraživačke/naučne studije pokazale da se različite forme kancera kože mogu prevenirati smanjenjem namernog izlaganja sunčevom (UV) zračenju i poboljšanjem strategije fotozaštite.
Efikasna fotozaštita podrazumeva da se sunca treba kloniti, makar i traženjem hlada, nošenjem zaštitne odeće i korišćenjem kvalitetnih, efikasnih i bezbednih kozmetičkih proizvoda za zaštitu kože od sunca, kada je to neophodno, tj. kada se svesno izlažete suncu. Značajan obim kliničkih istraživanja i njihovi rezultati idu u prilog stavu da kada se ovi proizvodi koriste pravilno značajno smanjuju učestalost pojave kancera kože ili oštećenja kože koja mogu prethoditi malignim promenama na koži. U prilog ovakvom stavu ide i činjenica da su u SAD-u od strane nadležne regulatorne Agencije za hranu i lekove (engl. Food and Drug Administration (FDA)) ovi proizvodi još od 1978. godine u kategoriji tzv. OTC proizvoda, odnosno lekova koji se izdaju bez recepta, na preporuku lekara određene specijalnosti (dermatologa, pedijatra…), a da je novembra 2014. predsednik Obama potpisao novi, tzv. Inovativni akt o proizvodima za zaštitu kože od sunca (engl. Sunscreen Innovation Act), kako bi se obezbedio alternativni postupak za što bolju procenu sastojaka/komponenti ovih proizvoda, pre svega u pogledu efikasnosti i bezbednosti primene kod ljudi. Sve ovo, jer su u pitanju proizvodi koji mogu odgovornom primenom da umanje rizik od pojave ozbiljnih, pa i onih najtežih bolesti kože i organizma u celini – navodi prof. dr Savić.
S druge strane, u Evropi odnosno Evropskoj Uniji kontinuirano se, kroz aktivnosti Naučnog komiteta za bezbednost potrošača (engl. Scientific Committee on Consumer Safety (SCCS)), prati bezbednost niza sastojaka kozmetičkih proizvoda, pa tako i onih za zaštitu kože od sunca. Posebnu pažnju pobuđuju određeni UV filteri (npr. benzofenon-3/oksibenzon, metilbenziliden-kamfor, etilheksil metoksicinamat, oktokrilen…), kozervansi tipa parabena, nanomaterijali, kao što su nanočestice neorganskog pigmenta titan-dioksida, ili cink-oksida, retinil-palmitat i dr.
Posao Komiteta je da organizovanjem i koordiniranjem naučnih studija, kao i prikupljanjem podataka o eventualnim neželjenim efektima primene određenih kozmetičkih proizvoda formira mišljenja o bezbednosti kozmetičkih sastojaka, i to uzimajući u obzir maksimalnu koncentraciju u kojoj se data supstanca primenjuje, način primene, površinu i stanje/karakteristike kože/sluzokože sa kojom dolazi u dodir, populaciju koja koristi određeni proizvod odnosno prosečnu starost korisnika, dužinu odnosno vreme izloženosti… Dakle, radi se o čitavom nizu faktora koji mogu da utiču na ispoljavanje potencijalno štetnih efekata nekog sastojka kozmetičkog proizvoda, odnosno proizvoda u celini. Na drugoj strani su pozitivni efekti, odnosno korist od primene takvog proizvoda, tj. sastojka proizvoda iz čega sledi procena odnosa korist/rizik po zdravlje korisnika proizvoda. Na osnovu ovako opsežnih ispitivanja i praćenja formira se baza podataka koja neku supstancu svrstava u tzv. Listu/Aneks supstanci zabranjenih za upotrebu u kozmetičkom proizvodu, ili daje mogućnost da se neki sastojak nađe u određenoj Listi/Aneksu sastojaka koji su pod određenim uslovima odobreni za primenu u kozmetičkom proizvodu (koncentracija, godine korisnika, uslovi primene, vrsta kozmetičkog proizvoda…). Tako, na primer, postoje Liste dozvoljenih UV filtera, konzervanasa, boja… Ovakvi propisi su osnov rada savremene kozmetičke industrije u EU, ona ih mora pratiti i usklađivati se sa svakom promenom u stavovima SCCS-a, odnosno regulative – pojašnjava prof dr Savić.

Pročitajte i… Ništa protiv bora ne deluje tako efikasno kao uljani serum od dva sastojka

Šta još doktorka Savić savetuje, proverite na narednoj stranici…

Guliver/Getty Images

Guliver/Getty Images

Ne postoje čvrsto utemeljeni dokazi da se, na primer, nano-oblik titan-dioksida ili cink-oksida apsorbuje u kožu, odnosno dalje u cirkulaciju i druge delove ljudskog organizma putem kože. Većina skorašnjih naučnih studija upućuje da je ova apsorpcija minimalna ili je uopšte nema. Takođe, metil-, etil- i propilparaben dozvoljeni su u određenim koncentracijama za primenu u kozmetičkim proizvodima, od kojih prva dva i u kozmetičkim proizvodima za primenu kod dece. Kada je reč o bezbednosti primene pojedinih sastojaka, trenutno važeći stavovi za napred pobrojane kozmetičke sastojke su takvi da ni jedan od njih nije na Listi supstanci zabranjenih za upotrebu u kozmetičkim proizvodima, pa tako ni u proizvodima za zaštitu kože od sunca na teritoriji EU.

Istina je da efikasnog kozmetičkog proizvoda za zaštitu kože od sunca nema bez primene, najčešće, više kombinovanih UV filtera (ali samo onih koje dozvoljava evropska regulativa), od kojih je, kod jednog broja proizvoda, bar jedan nanomaterijal, odnosno nanopigment. Kako objašnjava prof. dr Savić ovo se radi da bi se udruživanjem većeg broja UV filtera u nižim koncentracijama povećala efikasnost proizvoda (širi spektar zaštite od UV zraka i duže vreme zaštite), a smanjili rizici po zdravlje korisnika (iritacije, (foto)alergijske reakcije, fototoksičnost), a posebno rizici od preuzimanja UV filtera u sistemsku cirkulaciju/krvotok, čime se mogu inicirati ili potencirati tzv. sistemski neželjeni efekti (npr. često pominjano oštećenje endokrine funkcije…).

Primeri ispoljavanja brige po zdravlje ljudi kada su pitanju ovi proizvodi predstavljani su, uglavnom, na jako površan način. Gledište ovih primera je da postoje strahovanja od preteranog izlaganja organizma UV filterima, odnosno proizvodima za zaštitu kože od sunca, što se često razmatra nezavisno od koristi koje donosi njihova primena, i u zavisnosti od svih napred pobrojanih faktora od značaja.

Kozmetički proizvodi za zaštitu kože od sunca čiji je sastav usklađen sa važećom EU kozmetičkom regulativom, koji su validno ispitani sa aspekta efikasnosti i bezbednosti i koriste se na propisan/preporučen način, nesumnjivo pružaju odgovarajući stepen fotozaštite korisniku i tako preveniraju ozbiljna oštećenja i oboljenja kože, pa i organizma u celini u poznijim godinama života, a kako novije epidemiološke studije kažu, na žalost, i kod dece i mladih, jer se porast kancera kože i kod ove populacije značajno uvećava i dovodi u vezu sa prekomernim i neodgovornim izlaganjem suncu ili odlaskom u solarijume.

Pročitajte i… Žene masovno počele da briju dlake s lica, evo i zbog čega

Šta kozmetički proizvod za zaštitu kože sunca  čini kvalitetnim, efikasnim i bezbednim ili obrnuto, pročitajte na sledećoj stranici…

Guliver/Getty Images

Guliver/Getty Images

– Odgovarajućem pristupu formulisanju/dizajnu proizvoda biranjem i kombinovanjem dozvoljenih, za upotrebu odobrenih, kozmetičkih sastojaka u dozvoljenoj/preporučenoj koncentraciji, u prvom redu UV filtera organskog i neorganskog porekla (npr. nano-oblik titan-dioksida);

– Adekvatnom ispitivanju ključnih karakteristika proizvoda koje najbolje opisuju njegov kvalitet;

– Proceni brojnih aspekata efikasnosti i bezbednosti što je zakonska obaveza proizvođača sa teritorije Evropske Unije (EU), na primer adekvatno određivanje UVB (SPF) i UVA faktora zaštite od sunca, primenom validnih, i globalno prihvaćenih metoda merenja/procene. Tu se uzima u obzir i način na koji je sve ovo označeno na pakovanju proizvoda i kakvi su saveti ili mere upozorenja koji se navode na pakovanju proizvoda, a tiču se bezbednosti korisnika.

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.