Da li su muško-ženska prijateljstva stvarno moguća?

Večna tema rasprave: Platonsko prijateljstvo – da li je mit ili stvarnost? Tema o kojoj se godinama raspravlja i večna podela na dve grupacije – oni koji veruju da muško-ženska prijateljstva ne postoje, ili da je to normalna i svakodnevna (ili ne baš tako svakodnevna) pojava. Bez obzira na kojoj ste strani, činjenica je da su muškarac i žena, egzistencijalno gledano, „napravljeni“ u jednu svrhu, a ta svrha nije prijateljstvo već razmnožavanje.

Treba reći i da se ni ne razumemo najbolje sa istim polom… Žene se posvađaju oko sitnica, dok se muškarci potuku zbog nesporazuma, i nakon toga traže utehu u suprotnom polu. Tu se rađa prijateljstvo, ali nažalost, u velikoj većini slučajeva – ne na duge staze. Kada se družite sa osobama istog pola ne primećujete nikakvu želju za strašću i žudnjom, a kod druženja sa suprotnim polom to nije tako i ta se želja može da rodi  s vremenom. E, upravo tu nastaju konflikti između različitih gledišta.

Neki od nas se kunu kako su već godinama prijatelji sa suprotnim polom te kako između njih nema apsolutno nikakvog seksualnog naboja, dok drugi kažu kako uopšte ne mogu da uspostave prijateljstvo sa suprotnim polom jer se, pre ili kasnije, s jedne ili obe strane rode nekakvi emotivni ili seksualni osećaji.

Je li dobro imati mešano društvo ili pak se družiti samo sa osobama suprotnog ili istog pola zavisi od svakog ponaosob i svaka od ovih situacija može da ima svoje dobre i loše strane.

Žensko društvo ako je realizovano u ranijem dobu, najčešće ostane zajedno. Žene se međusobno bolje razumeju, podupiru i imaju razumevanja, ali sa druge strane one su jedna drugoj konkurencija te se najčešće posvađaju upravo oko – muškarca. Žene takođe vole da dominiraju  jedna nad drugom, te se često nadmeću koja je bolja ili bolje izgleda te koja će prva privući nečiju pažnju.

Muško društvo je slobodnije, manje komplikuju, ne razmišljaju tri puta pre bilo kakve „akcije“, uopšteno se kreću „čoporativnije“ i nemaju potrebu da razglabaju o nebitnim stvarima u detalje. Ali i oni imaju međusobne probleme – nisu toliko emotivno vezani jedni za druge i ne mogu pričati baš o svemu. Osim toga, kod njih je takođe najčešći kamen spoticanja – suprotni pol.

Kad govorimo o muško-ženskom prijateljstvu, žene će se više prilagoditi i pokušati da razumeju  drugu stranu, ali ono do čega nam je zapravo najviše stalo je da se, ukoliko i imamo prijatelja suprotnog pola, to ne izrodi u nešto više. Ali, taj strah zapravo i ne bi trebalo da postoji s obzirom da se tu radi o prelepoj, potpuno ljudskoj stvari – prijateljstvu.

Sumnja će uvek postojati, i, gledajući sa strane nikada ne možete saznati šta se događa u mašti i generalno umu druge osobe. Šta on zapravo oseća prema vama? Kako vas vidi? Kad biste vi nešto preduzeli, tek toliko da vidite kako bi druga strana reagovala, kako bi on zaista reagovao?

Sumnja u vaše muško-žensko prijateljstvo samo je znak da to zapravo nije prijateljstvo. Kad biste nekog smatrali samo prijateljem, sumnja se ne bi rađala, niti s vaše niti, sa druge strane.

Sigurno ste se u životu susretali sa parovima koji su nekada bili najbolji prijatelji, a sada su već godinama u čvrstoj vezi, ili pak s parovima koji su se kleli kako nikad nisu i neće biti ništa više od prijatelja ali su na kraju ipak na neki od način završili zajedno, bilo zauvek, bilo na jednu noć… Možete li da zamislite situaciju u kojoj bi to moglo da se dogodi vama , bez obzira na to koliko ste sigurni u svoje prijateljstvo?

Ukoliko zaista ne možete, to je onda pravo muško-žensko prijateljstvo. Ali,  ukoliko postoji i tračak sumnje, tada još uvek to prijateljstvo nije onakvo kakvim ga smatrate. Postoji li osoba suprotnog pola u vašem životu s kojim ste jako bliski, ali ste sigurni da se ne biste spetljali s njim čak niti da ostanete sami na svetu? Ili biste ipak popustili i prerasli u nešto više?

Verujete li vi u muško-ženska prijateljstva, i što ona za vas predstavljaju?