Šta posle PREVARE: Otići ili ostati?
Kada se otkrije prevara, prvi impuls je potreba da se veza okonča. Psiholozi su osmislili novu terapiju kojom može da se spreči ono najgore – raskid…
Tragovi karmina, zgužvan hotelski račun, čudna SMS-poruka u njegovom telefonu… Signali koji ne ostavljaju prostora ni za kakvu sumnju imaju efekat sličan razornoj atomskoj bombi. Psiholozi tvrde da se, kada se otkrije prevara, u roku od jedne sekunde ruši seksualna i emotivna vezanost partnera. Nemački psiholog doktor Kristof Kreger vođa je naučnog projekta koji treba da pomogne parovima da prevaziđu krizu koja nastaje u takvim situacijama.
Razorena budućnost
Prevarena osoba je potresena, bezgranično povređena i iz sata u sat u njoj se smenjuju osećanja besa, mržnje, očajanja i straha. To su simptomi tipični za osobe koje su upravo doživele „prirodnu katastrofu“. Takva osoba doživela je emotivnu traumu i nije u stanju da se izbori sa onim što joj se desilo. Prvi impuls koji se tada obično javlja jeste razmišljanje u stilu – to bi bilo to! Želim da odem. I to odmah! Gotovo je! Da bi se sprečio konačni krah veze, Kreger i njegove kolege osmislili su novu terapiju u tri faze (25 seansi tokom 9 meseci). Ova terapija bazira se na saznanjima do kojih se došlo tokom istraživanja jer nijedna uobičajena metoda partnerske terapije do sada nije urodila plodom.
Faza 1
Kratkoročno ublažavanje pričinjene štete – parovi pristaju da se ponašaju u skladu sa određenim pravilima. Afera treba da prestane, a prevareni partner da pokuša da se suzdrži od stalnog prebacivanja. Dogovara se „kodna reč“ koja treba da prekine svađu pre nego štodođe do eskalacije. Veoma važno da se ne svađate pred decom! I ne razgovarajte sa svakim o prevari partnera.
Beskrajni razgovori sa prijateljima o mogućem rešenju problema mogu da dovedu do polarizovanja pozicija partnera, što će dodatno zatrovati atmosferu, tvrde psiholozi. Zatim, svaki partner treba da nauči kako da bolje registruje svoje potrebe i da ih zadovolji tako da ne povredi onog drugog. U praksi to znači – baviti se sportom, baštovanstvom, pevati u horu, ići na fitnes, umesto da mu bacate tanjire pred noge.
Faza 2
Bojama opisuju osećanja u pismu upućenom partneru, a ono će biti pročitano tokom seanse. Bes i tuga prevarenog partnera, osećanje krivice i bespomoćnost – sve se najpre zapisuje, a zatim čita u poverljivom okruženju. Vreme koje partneri imaju na raspolaganju da se smire i na miru pronađu reči kojima bi izrazili osećanja, pomaže im da se izbore sa onim što im se desilo, tvrdi Kreger. Zatim oboje treba da se potrude da utvrde koje su slabosti njihove veze podstakle jednog od njih na prevaru. „Često se dešava da se partneri otuđe, imaju seksualne probleme ili su preopterećeni pokušavajući da usklade karijeru i porodični život“, kaže nemački stručnjak. Ipak, prevare se dešavaju i u uspešnim vezama. „U većoj je opasnosti, na primer, onaj ko je stalno na putu: kongres, simpatična koleginica, čaša vina za barom… i čovek izgubi kočnicu.“ Krivica, naravno, pripada onome ko je počinio preljubu, ali prevarena osoba obično snosi krivicu za stvaranje određene atmosfere u vezi u kojoj je prevara postala tako moguća. Ko to shvati u stanju je da se suoči sa problemima zajedno sa partnerom i da mu oprosti. „Poverenje“, kaže Kreger, „treba ponovo graditi korak po korak. Prevarena osoba treba da bude spremna da se upusti u rizik, a onaj ko je varao treba da dokaže da je zaslužio poverenje.“
Faza 3
Odluka! Da li veza ima „štofa“ za zajedničku budućnost? „Već posle prve seanse mnogi parovi znaju da žele da ostanu zajedno, ali nemoguće je predvideti dinamiku kojom će se odvijati proces njihove terapije“, kaže Kreger. Stvari mogu da se odvijaju sasvim neočekivano rizična područja kriju više eksplozivnog materijala nego što se mislilo. Ili obrnuto: pojavljuje se tračak nade, iako su oboje bili skeptični u vezi sa budućim zajedničkim životom. Zbog toga se na kraju treće faze sprovodi seansa tokom koje parovi treba da se odluče da li da damo našoj ljubavi još jednu šansu? „Izuzev dva para koji su prekinuli terapiju na polovini, svi ostali su ostali u vezi.“ U trećoj fazi se razrađuju individualna rešenja za rizična područja. Na primer, partner koji pati zbog toga što u vezi nema dovoljno seksa, i prepozna nedostatak vremena kao glavni razlog za to, treba ubuduće da se pobrine da deca češće provode organizovano vreme baveći se aktivnostima van kuće, u okruženju svojih vršnjaka ili drugih članova porodice. Za uspeh terapije izuzetno je važno da se predlozi sprovode u praksi iz dana u dan.
Tekst: Jadranka Bokan; Foto: PR Palmers