Dobrodošli u rajsku baštu!

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

K

raljica godišnjih doba ima svojih nenadmašnih čari. Sunce, od koga ne treba zaštita, mami da se boravi vani. Priznajem da sam se potpuno navukla na vikendaški turizam. Već mi postaje nenormalno da vikende provodim kod kuće. Jesen mi se čini posebno pogodnom za akcije ove vrste jer obiluje mnogobrojnim događajima ritualnog tipa. A rituali su ono što nas okuplja. Grožđebal, u Sremskim Karlovcima je jedan od takvih. Ko nije bio ove godine, neka ne propusti sledeće. Ni manjeg ni lepšeg gradića na granici Bačke i Srema. Više puta sam bila ovde i uvek se rado vraćam.

Centar grada, po lepoti svojih građevina, ne zaostaje za bilo kojim srednjoevropskim gradom. Imam osećaj da kada dođem na glavni karlovački trg kao da zakoračim u XVIII vek. Trg obiluje prelepim građevinama iz tog vremena. Najlepša gimnazija na svetu se nalazi ovde u Karlovcima. Za njom ne zaostaju ni gradska kuća, ni zgrada Episkopije. Fontana Četiri lava je mesto okupljana starosedelaca i putnika namernika. Božanstvena barokna crkva Svetog Nikole odiše nekom posebnom veličanstvenošću. Razoružava atmosfera mira i spokoja koja se oseti na prvi korak. Ovde bih ostala.

A napolju, pravi jesenji festival, pun svetlosti, boje i ukusa. Ima svega – odlične hrane, sveže ribe i još boljeg pića. Dunjica, belo vino i Bermet za uz kolače i kafu.

Zapravo, ove godine sam došla na Grožđebal samo iz jednog razloga – zbog Karlovačkog kuglofa. Još zimus sam naletela na njihov profil na Fejsu i potpuno me je oduševio entuzijazam ovih žena, okupljenih pod sekcijom Karlovački kuglof, koje proizvode i promovišu kuglof, kao jedan od najstarijih modeliranih kolača na svetu. Kažu da je očuvanje tradicije njihov cilj.

Kao ljubitelj kremastih kolača, moram priznati da mi se kuglof uvek više sviđao po izgledu nego ukusu. Ali ima tu jedna caka zvana ’ritual’. A ja padam na rituale i tu kuglof nalazi svoje mesto. Kada se učvrlji uz šoljicu kafe ili čaja ne mogu da mu odolim. A kada je znalački napravljen pa iako suv bude softan tako da dobije opipljivu vlažnost pod nepcima od koje se topi u ustima. Napraviti takav kuglof je već prava umetnost. Potrebno je mnogo vremena umeća da se napravi takav kuglof da bude prava delikatesna poslastica. To nije kolač od koga se najeda već koji se gustira.

Na nekoliko ukusno nameštenih štandova, na kojima su vredne Karlovčanke prodavale svoje slastičarsko umeće, bilo je kuglofa različitih ukusa i veličina. Od malih, bejbi kuglofa, preko srednjih do onih velikih, pravih svečarskih kolača. Kombinacija ukusa od kojih zastaje dah. Jafa, sa sokom od pomorandže, čokoladom i kandiranim voćem. Bečki, sa lešnicima, orasima, čokoladom i rumom. Taj sam poneli mami i tati na poklon, a ja sam se odmah zalepila za alzaški, od suvih kajsija, badema i marcipana. Berba grožđa ne bi bila prava da nije bilo i vinskog kuglofa sa Bermetom, kockicama čokolade i seckanim suvim smokvama.

Bilo je ih je još raznih – Saher, posni, sa višnjama, šargarepom, jabukama i cimetom, kandiranim voćem i kao posebna poslastica – Crnac kuglof, sa čokoladom i bademima. Svi lepo upakovani u celofan, na kartonu sa belim ukrasnim papirom, nalik na onom koji smo u školi pravili.

Sve to me je podsetilo na detinjstvo i na moju baba Olgu. Zime kod nje su mirisale na kolače, a kraljica među njima je uvek bio kuglof. Pravila ga je u specijalnim prilikama i dugo se jeo, po malo, natenane, uz kafu. Meni bi pravila belu kafu, sipajući par kapi kafe u šolju mleka. Nije mi to baš bio najomiljeniji napitak ali kad sam pila tu belu kafu osećala sam se tako odraslom. Sećam se kako ga je držala u staklenoj kutiji za kolače, onoj svečanoj, na jednu nogu, sa poklopcem. Zajedno smo isecale obični beli papir i od njega pravile ukrasni, koji je služio kao podloga za kuglof. Posipanje kuglofa šećerom u prahu je bio moj deo posla i to je za mene bila posebna radost. Posle toga ne bih dala nikome da ga dira, koliko god sam dugo mogla jer sam uživala gledajući ga tako kraljevski svečanog.

I evo sada kod kuće mi stoji još uvek nenačet kuglof. Neka stoji, lepo mi je da ga gledam tako otmenog i svečanog. Što duže stoji, to bolje. Biće vlažniji i softaniji. Možda neki dan od nedelje pozovem prijateljice na čaprc divan u mojoj novoj dnevnoj sobi uz kafu, kuglof i Bermet.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations