Bajkom kroz grad

by | 24 maja, 2017

Kako je, i zašto, automobil zamenila biciklom? Naša novinarka Tamara Bogunović otkriva kojim se putevima – i na dva točka – u Beogradu najlakše stiže do željenog odredišta.

Foto: Ana Despotović

Moja priča počinje kada sam imala pet godina. Dok su se moje vršnjakinje igrale lutkama, ja sam skupljala automobilčiće u svim bojama. Imala sam i džip na akumulator, a uspela sam i vešto da manipulišem tatinom posebnom naklonošću prema meni, te smo sklopili dogovor da ja vozim njegov auto sedeći u njegovom krilu. Zapravo, istina je bila da sem volana nisam mogla da dotaknem nijednu komandu, ali to me nije sprečilo da se istinski radujem što sam ”vozač” koji još nije krenuo ni u predškolsku ustanovu. Ljubav prema kolima i vožnji nastavila se i dve decenije kasnije. U određenim momentima izrazite lenjosti ustaljena navika prerasla je i u patologiju, te sam kolima išla i do najbliže prodavnice. Da ste me poznavali pre nekoliko godina, bili biste sigurni da ništa sem automobila nikada neće biti moje osnovno prevozno sredstvo.

Nikada nisam bila sportski tip. Trenirala sam gotovo sve sportove, po mesec dana, ali disciplinu nikada nisam imala. Srećom, nikada me nije mučio višak kilograma, pa sam uvek imala i dobar izgovor. Bila sam mlada i mršava, što je bilo sasvim dovoljno da mi trčanje, teretana, gimnastika ili pedalanje ne budu imperativ. Ali posle dvadeset i pete godine sve se okrene naopačke, pa sam tako i ja počela da se rešavam jedne po jedne nezdrave navike. Sada manje volim panirana jela, a više zeleniš. Manje jedem slatkiše, a više voće. Manje sedim, više šetam. Dugo sam odbijala da probam jogu, ali kada sam odlučila da ipak pokušam – svidelo mi se. Osetila sam radost tela u pokretu. A onda sam kupila i svoj prvi bicikl!

Kako izgleda dan na dva točka
Smelo ću reći ”srećnije, vedrije, pozitivnije”. Budim se u slično vreme kao i kad sam išla kolima ili gradskim prevozom na posao, jedino se sada moja jutarnja rutina razlikuje. Ranije bih se razbuđivala uz veliku šolju Xlate kafeX i jutarnji program, a danas se umijem, nanesem na lice kremu sa zaštitnim faktorom, izblendiram voće, obučem se i požurim u susret novim licima, fasadama koje do tada nisam nikada videla i nepredvidivim situacijama koje mi ulepšaju dan. Neverovatan je osećaj slobode dok rano izjutra krstarim beogradskim ulicama i uživam u gradu, u koji sam zaljubljena do srži.

Kliknite na sledeću stranu…

Foto: Pixabay

Kuda voziti
Brdoviti Beograd naizgled nije grad u kojem možete uživati u vožnji. Vlada mišljenje da je nemoguće stići od tačke A do tačke B, ali to nije istina. Do svakog odredišta stignem u kratkom vremenskom roku, a za najudaljenije destinacije u gradu potrebno mi je najviše četrdeset i pet minuta, s tim što uvek imam utisak da sam stigla brže nego što sat pokazuje. Iako, zasad, biciklistička staza ne pokriva veći deo grada, naročito ne centar, ukoliko ste optimistični, naoružani živcima i imate želju da svakom porom iskusite vožnju i iz nje izvučete ono najbolje, to vam neće biti problem. Najčešće vozim širokim trotoarima (Bulevar kralja Aleksandra, Kralja Milana, Cara Nikolaja, Dimitrija Tucovića…). Ne vozim kolovozom izuzev u retkim situacijama kada postoji prepreka na putu, mada – i tada se trudim da siđem s bicikla kako bih zaobišla prepreku. Brzinu i tempo određujem sama, ne gubim vreme čekajući prevoz, semafore i raskrčenje saobraćajnih gužvi jer uvek postoji alternativni put. Ukoliko mi se neka uzbrdica učini previše strmom, tada guram bicikl, ne prkosim osećaju komfora. Želim da mi vožnja bude užitak.

Bicikl i moda
Pojava da se biciklisti lepo i elegantno oblače u svetu poznata je pod nazivom Xcycle chicX, što znači da se biciklizam ne vezuje samo za sportsku odeću. Možete biti i XstylishX samo je važno da sledite nekoliko pravila. Trebalo mi je malo vremena i nekoliko modnih promašaja dok nisam izvežbala kako da iskombinujem odeću koja lepo izgleda a u kojoj može da se vozi. U hladnijim danima trebaće vam topao, malo duži džemper, dok tokom toplijih dana možete biti bezbrižni uz gotovo svaki odabir. Izbegavajte uske suknje, suviše široke pantalone i duge lepršave haljine, jer postoji mogućnost da se višak materijala upetlja u lanac dok vozite. Uvek, ali uvek, imajte pri ruci kabanicu (može se kupiti u veličini papirnih maramica), jer nikada ne znate kad kiša može da vas iznenadi. Što se tiče obuće, dolazi u obzir svaki izbor, jedino izbegavajte prevrnutu kožu u svetlim tonovima. Ukoliko vozite umerenim tempom, stići ćete na posao, sastanak ili piće – u potpuno istom izdanju u kom ste i krenuli. Nećete se oznojiti!

Foto: Pixabay

Terapija za dušu
Poznato je već da zelena boja umiruje i usrećuje, a kada vozite bicikl, imate privilegiju da zaista uživate u zelenilu. Činjenica da sam neprestano u pokretu umirujuće deluje na moju dušu. Usput sam spoznala i sve blagodeti terapije osmehom i razmene reči s potpunim strancem. U toku vožnje srećem ljude, svirnem im i zamolim ih da se pomere, potom im zahvalim, razmenimo nekoliko srdačnih reči i uz osmeh otpozdravimo jedni drugima.
Urbani biciklizam je poslednjih godina zaista zaživeo u svetu, a polako ovaj trend počinje da drma i našu prestonicu. Nekada zabava samo za mališane danas postaje prevozno sredstvo svima koji žele da budu fit, svesni koliko je važno vreme provedeno napolju a nemaju kad da idu na rekreaciju.

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.