New Face: Genije?! Nego šta!

Priredila: Ivana Ilijin, modna novinarka

Ponosni smo što prvi pišemo o njemu, jer smo uvereni da će uskoro to činiti i evropski portali. S velikim zadovoljstvom predstavljamo Bogdana Džonlagu, koji je pravo oličenje izreke: “Sve se može kad se hoće”, uz trud, zalaganje i uporan rad. Naime, od 12 studenata, dobitnika prestižne stipendije koju dodeljuju Francuski institut i Vlada Francuske, Bogdan je jedini iz naše države.

P.S. Ukoliko poznajete nekoga ko je, po vašem mišljenju, “new face” i na putu da postane nova zvezda, pišite mi na [email protected] (subject: Za Ivanu Ilijin)!

A evo i dokaza da je upravo svestranost ono što čini jednog genija:

Foto: Privatna arhiva

Prva ljubav – džudo
Džudo treniram od 2000. godine, ali mi je takmičarska karijera počela godinu i po dana kasnije. Što se tiče dostignuća, voleo bih da istaknem da sam 2005. godine na državnom takmičenju u Nišu osvojio treće mesto. Takođe, četiri godine uzastopno bio sam prvi u Vojvodini. Džudo sam napustio jer sam iz zdravstvenih razloga morao da napravim dužu pauzu, a u isto vreme su obaveze u školi postajale sve obimnije, a učenje sviranja gitare zahtevalo je sve više vremena. U trenutku kada sam prestao da se bavim džudom imao sam braon pojas (jedini viši je crni, tako da se može reći da sam „majstorski kandidat“).

Kliknite za nastavak teksta.

Foto: Privatna arhiva

Gitara i rokenrol
U gitaru sam se zaljubio 2005. godine na koncertu Nightwisha. Pre toga me ovaj instrument nije posebno interesovao, niti sam išao u muzičku školu (zbog čega mi je sada veoma krivo), pa sam uzimao privatne časove. To je trajalo oko godinu dana. Nakon toga sam samostalno počeo da učim, da istražujem i isprobavam različite tehnike sviranja. I danas obožavam da sviram rock i metal koji zahtevaju majstorsko poznavanje tehnike. Mada, pored toga volim da odsviram i pokoju narodnu pesmu.

Foto: Privatna arhiva

Fakultetsko obrazovanje
Završio sam studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, program osnovnih akademskih studija Energetika, elektronika i telekomunikacije, usmerenje Elektroenergetika – Energetska elektronika i električne mašine. Diplomirao sam sa najvišom ocenom, prvi u generaciji, nakon obrađene teme Stanje vetroenergetike u Srbiji i regionu čime sam na neki način napravio presek stanja vetroenergetike počev od Evrope u grubim crtama do država regiona sa više detalja. Konačna srednja ocena na kraju studija mi je 9,29.

Foto: Privatna arhiva

Odakle interesovanje za master studije u inostranstvu?
Interesovanje za studije u inostranstvu javilo se još tokom druge godine fakulteta. U proleće prošle godine upoznao sam Anne-Claire, tadašnju direktoricu Francuskog instituta u Novom Sadu, koja mi je predstavila francuski obrazovni program. Uzevši u obzir da sam već učio francuski jezik kao i da je Francuska treća zemlja u svetu po broju stranih studenata, nisam se mnogo premišljao. Ono što je još veća pogodnost jeste što mi francuski fakulteti četvrtu godinu studija prihvataju kao Master 1 u Francuskoj (usled različitosti programa, kod nas je 4+1 dok je u Francuskoj 3+2), tako da sam dobio mogućnost da se upišem na drugu godinu Master studija. I na kraju, Francuski Institut i Vlada Francuske dodeljuju stipendije upravo za programe Master 2 nivoa. Počeo sam da volontiram u Francuskom institutu u Novom Sadu i nastavio učenje jezika. Od septembra 2014. do maja 2015. napredovao sam dva nivoa u francuskom jeziku, tj. sada imam položen DELF B2 nivo. Za studije je bio potreban nivo B1. Da se vratim na temu, Master 2 program na koji sam upisan je u Parizu na Université Paris-Saclay (mega univerzitet koji se sastoji od dva univerziteta i deset tzv. velikih škola – najprestižnijih univerziteta u Francuskoj). U pitanju je program Physique et Ingénierie de l’Energie. Ovaj program se predaje u okviru 3 institucije – Université Paris-Sud, CentraleSupélec i ENS Cachan. Ono što je velika prednost ovog programa jeste obavezna praksa koja traje 3-6 meseci. Za program sam konkurisao u januaru, dok sam zvanično primljen u maju.

Foto: Privatna arhiva

Šta je sve potrebno da biste uopšte konkurisali i dobili stipendiju?
Što se tiče stipendije, konkurisao sam početkom marta. Dokumentacija je gotovo ista kao u svim konkursima za stipendije – motivaciono pismo, CV, pisma preporuke, nivo poznavanja jezika itd. Ono što je karakteristično jeste da je neophodno imati dokaz o ostvarenom kontaktu sa željenim univerzitetom. Drugim rečima, morao sam imati zvaničnu potvrdu da sam adekvatan kandidat za željene studije tj. da sam kompetentan da ih pratim iz aspekta materije koja se predaje. Nakon prvog kruga razmatranja kandidata, Francuski institut je organizovao intervjue – naravno na francuskom jeziku. Prvi deo intervjua je predstavljanje kandidata gde kandidat nekoliko minuta govori o sebi, programu za koji konkuriše, ličnoj motivaciji kao i mogućnostima nakon završenog programa. Drugi deo intervjua je, naravno, razgovor sa stručnom komisijom. Pitanja komisije variraju od generalnih do veoma specifičnih i konkretnih tako da je temeljna priprema za intervju više nego neophodna. Ove godine je dodeljeno 12 stipendija za nivo Master 2, tako da sam veoma ponosan što sam među tih 12 osoba. Stipendija je predviđena da pokrije troškove smeštaja, upisa na fakultet kao i života u Francuskoj. Takođe, stipendisti francuske vlade imaju velike privilegije.
Proces konkurisanja za stipendiju i studije je dug i u pojedinim trenucima komplikovan (činjenica da je neophodno završiti studije do početka jula već je dovoljno zastrašujuća). Ipak, uspeo sam da istrajem i da dođem do cilja, na šta sam veoma ponosan.

Foto: Privatna arhiva

Koji je sledeći korak?
Slede dva meseca pauze, nakon toga pakovanje kofera i pravac Pariz!