Tridesete su nove dvadesete
Pošto se granica ženske mladosti pomerila, u tridesetim godinama imamo sve šanse da realizujemo onu opevanu čežnju – da smo nešto mlađi, a da imamo pamet koju smo stekli u zrelosti.
Foto: Pexeles.com
Pa, živela sloboda!
Ne moramo da budemo udate, trudne, zaposlene, preopterećene realnošću, robovi svoje porodice i svima na usluzi samo zato što imamo tri banke i vreme nam je da se skrasimo – zvanična je objava ženske slobode u 21. veku.
Gde je zamka?
Pa, svi nas ti zahtevi čekaju desetak godina kasnije, jer se nekako moramo ukoreniti u život da bismo bile zadovoljne i ostale normalne. Žene smo, moramo da dajemo i dajemo – ne zato što je neko rekao da moramo, nego zato što je to ženska priroda.
Ali naravno, ta priroda nije samo davanje. Tojest, nije samo davanje sebe u poslu, ljubavi, braku, majčinstvu, prijateljstvu, nego je i davanje sebe sebi, a to je najbolja vest.
Da li ste je već negde čule? Ne sumnjam da jeste. A da li je praktikujete?
Imate cele čarobne tridesete da se izveštite u toj praksi. To su sve one godine posle dvadesetog i pre četrdesetog rođendana, ali pošto nam treba neko vreme da se osvestimo i pokapiramo neke stvari, da preživimo neke ljubavi i neke gubitke, postignemo neke uspehe i ubeležimo na svoju orijentacionu kartu neke ćorsokake – dakle, da steknemo neko validno životno iskustvo, to znači da u svojim tridesetim počinjemo da uživamo posle dvadeset pete, a verovatno i kasnije.
Pročitajte i… Inspiracija ili uvreda: Fotografija manekenke podelila društvene mreže
Svakako imamo desetak dobrih godina da oprobamo sve svoje super moći. Da budemo mlade i lude, ali ne na sopstvenu štetu, nego samo zato što nam se tako hoće.
Da možemo da se umešamo među tinejdžere i da nas ne provale. I da možemo da se kostimiramo i odemo na poslovni sastanak i da nas totalno uvažavaju.
Da budemo najstarije u grupi mladih i da budemo najmlađe u starijoj ekipi i da se savršeno uklapamo u oba slučaja.
Da doživimo još jednu veliku ljubav od koje ćemo se lansirati u svemir i stropoštati se odatle probijajući glavom rupu do usijanog jezgra zemlje, a zatim da ustanemo, otresemo prašinu i pomislimo „vau, mogu ja ovo još jednom“.
Da izaberemo oca svoje dece koliko srcem, toliko i razumom, jer razumemo da je to jednako važno, kad ulazimo u tako ozbiljan projekat kao što je majčinstvo.
Da odlučimo da nećemo roditi sada, jer imamo još vremena.
Da sa radošću otkrivamo koliko još imamo da učimo i koliko ćemo u tom smislu imati posla čitavog života, jer svako iskustvo nam govori da možemo još i da možemo drugačije i bolje.
Sa tridesetak, možemo da pripitomimo zmaja i da ga uzjašemo. I možemo da budemo zmaj lično.