Prvi dan Sea Dance Festivala
Tekst: Žikica Milošević
Foto: Žikica Milošević, Exit Fest
Foto: Exit Promo
PROLOG
Godine 2004. jedan prijatelj iz Finske mi je poslao mejl sa subjektom: Coming to Serbia! Kad sam otvorio mejl, video sam da traži smeštaj za Exit 04 festival za sebe i drugara. Kad je exit prošao, nastavili su za Šibenik na more. Taj obrazac je ponavljao iz godine u godinu, ljudi su dolazili na Exit i nastavljali za Hrvatsku, Grčku itd. Kad su već tu. I tako sve do 2014. kad je Exit odlučio da „namenski upravi“ svoje goste u pravcu grada-pobratima, Budve. Organizovan je još jedan spektakularan festival na spektakularnoj lokaciji, velike zaravni pored Lastve Grbaljske, poznate kao Plaža Jaz. Odlična ideja, koju isprobavamo prvi put ove godine. Danju kupanje i sunce, a ima i sešna na plaži, pušta se na Dance Paradise Stage, sve je veeelika beskrajna žurka. OTP banka je sveprisutna. Evo ih i ovde preko svoje crnogorske partner banke. Opet je sve beskontaktno, cene su iste kao i u Novom Sadu i u Zagrebu. I u Zagrebu na Inmusic je bio OTP, biće i na Szigetu koliko ja znam. Festivalska banka je dala 2015. opciju da se novac može vratiti na festivalu, a ne samo u gradu, što je ranije bilo mučno, a ove godine su nam dali i Magic Card, zapravo Master Card koji ne samo da ne moraš vratiti posle nego sve što nisi potrošio ti prebace na tekući račun, 0 dinusa održavanja, kao oni studentski paketi. Sačekala me na plaži poruka da je Exit dao ljubazno prebaciti 330 dinara na moju Master Card karticu. Fala im. Kad se setim one muke sa tokenima kad ti ostanu pa ne znaš šta ćeš. E, ovde je super što kartica važi i za sledeći Exit, tako da ne moram da se mlatim sve Jovo nanovo, nego ceo 21. vek ima da mi traje za sledećih 100 Exita. Lokalni hipermarket u Lastvi ima vrlo zabavne ideje, em su im cene iste kao na plaži, em imaju pljeskavičarnicu koja je najneobičnija koju sam video. Moraš da kupiš pljesku u marketu i da kupiš i lepinju i odneseš da ti uslužno ispeku. Priloga bez. Sam si stavi šta hoćeš. E pa nemamo, nismo razmišljati. OK. Meso i hleb. Nisam dosad bio svestan draži „minimal“ doživljaja, ali sad mogu reći da je kul. Mislim da nas spremaju za neki DJ set minimal techna.
Foto: Exit Promo
IGRAJ PORED MORA, PRVI DAN
S.A.R.S.
Ovde se umesto da se penješ na trvđavu, spuštaš prema moru, a raspoloženje je isto, i veselje i prodavci karata i kupci, i ljudi koji piju usput i nude te da piješ sa njima. Lokalni Grbljani stalno govore „Exit“ umesto „Sea Dance“, ali nema veze. Prvi nastupa Lost Frequencies. Ne, prvi nastupa S.A.R.S. ali jako rano, u 9, što je tradicionalno nemoguće prvog dana, jer dok svi zamene sve i kupe kartice i ostalo, neće to ići. Vidim sa slika da su fun-etno-rokeri jako zabavili masu. Balkan voli taj trougao Dubioza Kolektiv – S.A.R.S. – Brkovi, sa šalom i komikom i crossoverom folk i rok motiva. Zapravo je sad jasno koliko je Gogol Bordello bio uticajan. E sad, da li su njegovi ofšutovi jednako dobri, to je već za diskusiju i zavisi od podneblja i ukusa.
Foto: Exit Promo
Foto: Exit Promo
Foto: Exit Promo
LOST FREQUENCES
Tek dva dana pred Sea Dance sam shvatio da je Lost Frequencies, belgijska house-pop senzacija, zapravo čovek a ne bend. Obično DJ daje sebi ime da provališ da je DJ, ili makar u jednini, ali ovaj mladi Belgijanac je dao ime sebi koje je tipično za engleske bendove. Vickasto. Ali vidim da 80% ljudi nije znalo da je on samo čovek za pultom, tako da nisam najgori od sve dece. Odličan nastup, mislim, za DJ-a. Mada, moram priznati da mi je jako zabavno sve to, da na kao glavni nastup bude neko ko pušta muziku. DJ ili producent. Sve je počelo dodelom MTV Europe nagrada 1998. godine, ili je to bilo 1997? DJ Marusha je bila u konkurenciji (ili je nagradu dobila?) za najboljeg izvođača ili tako nešto, a podigla se velika prašina „kako neko ko je DJ može da budu nominovan za autora“? Davno prošlo vreme. Muzika se pravi, producira, sempluje, lupuje itd. na kompjuterima i savršeno je svejedno da li neko svira neki instrument ili ga ne svira. Muzičar može biti svako. Ako ima dobre ideje. A Lost Frequences ima baš dobre. Uzeo je pesmu nekog kantri pevača i remiksovao je u melanolični letnji hit, „Are You With Me?“ i osvojio publiku. Ta pesma je nezvanično postala i himna ovogodišnjeg festivala, što je Losta (je l’ može tako da se kaže? Hehe.) oduševilo. Vatromet na kraju njegove svirke, pardon, nastupa, i ovacije. Jedna mala primedba: odlično je što je onaj kantri pevač sad garant dobio silne pare zarad svoje pesmice, a nije ni znao kakvu hitčinu ima, odlično je što ljudi uzimaju tuđe pesme i pošteno naprave sjajan total mejkover, ali nema tu udarca bez umetnika koji snimaju svoje autorske stvari i pevaju. Nema hita bez recording artista, kaže stara poslovica. Ali svi volimo i remikse, pa čak i mi koji čujemo sopstvene pesme remiksovane u tuđoj vizuri. Uvek je uzbudljivo. Setimo se kako je latino muzika bustovana, što kaže Sever Tasić Lajfkouč, kad je lagana pesma Rickyja Martina, Maria, dobila brzi elektronski ritam, i još više kad je Salome de Bahia dobila svoj evropski miks pesme Outro Lugar, 1999. Šteta, taman sam se navikao na lep vokal benda Lost Frequencies, kad ono, nije njegov. Muzičar može biti svako. Ali, što bi rekao T. S. Eliott povodom napuštanja rimovanja, „The rejection of rhyme is not a leap in facility.“ Samo oprezno.
Foto: Exit Promo
GOLDIE
Goldie je nekad isto bio recording artist. A davna pradavna vremena. Nekako mislim da je taj period srednjih 90-ih bio odlučujući za muziku koju sada slušamo, uz DJ Marushu koju više ne znamo. Ali tada su nastali i The Prodigy, i Chemical Brothers, i dabstep je imao svoje početke („Ain’t Talking ’Bout The Dub“, Apollo 440, ko nije čuo nek posluša), Fatboy Slim je tad nastao, Moby je tad počinjao, Faithless je bio faca, Goldie je harao. Baš neki dan na MTV vidim njegov duet sa Noelom Gallagherom. Noel stiže u Peštu i Zagreb, Goldie nam pušta muziku. Dobro, bar je tu.
Foto: Exit Promo
Foto: Exit Promo
SKRILLEX
Jedna devojka koja je tada imala 20 godina me je 2014. upoznala sa životom i delom Skrillexa, dubstep tvorca i DJ-a i muzičara iz Los Anđelesa. Muzika za jako mlade. Dubstep je inače meni bio omiljen kad se pojavio, mada ja volim i kad ima reči. Ovde ih slabo ima, ali Skrillex zna da postavi stvari na svoje mesto. Diže i spušta masu u egzaltaciji, prekida pesme i počinje nove, masa je ekstatična. Meni je dobro. Počinjem da razumem dance muziku. I meni je čudno. Garant za par godina u 8h ujutro na Dance Areni Exita ima da osvanem. Što kaže The Clash, I fought the law and the law won. Sve ionako mi ide kao Benjaminu Buttonu, kad sam bio klinac slušao sam samo jednu vrstu muzike, fanatično, i isključivo, pa onda sve više i više pravaca, kad sam bio klinac mrzeo sam gužvu i očekivao sam da bend dođe kod mene na gajbu da mi svira. Sad mogu da spavam na zemlji i da oko mene đipa 10.000 ljudi. Skrillex je i vizuelno bio odličan. Puno stranaca, Britanaca naročito. Exit je ispunio obećanje: oni sa Đave su otišli na Jaz, nisu otišli na druga mesta. Videćemo kako će to sa Istrom ići sledeće godine.
Foto: Exit Promo
Foto: Exit Promo
EPILOG
Posle Skrillexa dolazi My Nu Lend, Britanci. Sve vreme viče „Siii Daaaans Festival!“, i onda shvatim da ja sve vreme kao i svi govorim Si Dens, iako u životu kad pričam engleski nisam rekao „dens“ nego „dans“. Ali, vreme je za Dance Paradise. To je Dance Arena pored mora. Na plaži. Sve super, znači pivo, znači plesačice, znači slani povetarac, znači društvo, znači muzika. Žurka na plaži koju bi tražio ko blesav da si inače na moru na klasičnom letovanju. A šta ćeš više. Bend i žurka da ti dođu na gajbu?