Treći dan Exita 2016.
Tekst: Žikica Milošević
Foto: Žikica Milošević, Exit Festival
Foto: Žikica Milošević
PROLOG
Treći dan Exita je počeo da uzima danak u umoru. Mislim, s obzirom da je ovo već peti dan Exita. Ako računamo ona dva dana na trgu sa Artan Lilijem i Koreancima itd. Vraćamo se u 2001. kad žurka traje beskonačno. Generacija X je imala Exite of 9 dana, Generacija Y počinje da ima Exite od 6 dana. Kako god, u petak je zbog Bitipatibija moralo da se trči u 8h na Main, sad je drugačija priča, jer je subota, gosti iz raznih gradova dolaze i valja se pokupiti sa njima po gradu. Grad je divan, liči na svet, sve je kako je oduvek trebalo da bude. Čak ni ne postoji ono debilno radno vreme do 00h koje je nedavno izglasano. Crtica: ako nekome smeta u centru što kafići rade posle ponoći, nek se preseli na Novo Naselje ili Futog. A stan nek izda. Morao sam ovo da kažem. Elem, dobili smo jedan produženi chill out pre Exita, odnosno, s obzirom da je pre a ne posle, možda je to chill in. Što je uslovilo da Disciplin A Kitchme i oni senzacionalni ljudi Tuarezi iz Malija nisu mogli da budu viđeni danas. Za ove druge mi je baš žao.
Foto: Promo/Exit Festival
Foto: Žikica Milošević
THE VACCINES
Jedan od najvećih problema cele subote je što je neko genijalno zaključio da The Vaccines, Cock Sparrer i Paradise Lost treba da budu maltene u isto vreme. Što nas dovodi dotoga da moraš da biraš nešto što ne bi birao. Što kažu poznate zvezde, “to je kao da me pitate koje mi je dete draže”. OK, The Vaccines. Kada sam prvog dana pričao o tome da su Bastille “drugo najveće ime ovog Exita”, hteo sam da napravim “suspense”, kao, koje je onda prvo najveće ime? The Vaccines. Gledao sam ih 2012. na festivalu Terraneo u Šibeniku, kada su bili u zenitu popularnosti. I sada su sjajni, naročito uživo. Neki vole da kažu da su oni oživljavači (postoji li ova reč?) gitarskog popa, a to i jeste istina. Na prvi pogled deluje tralala, ali postoji velika mudrost u tome kako se bude jednostavan, što je najteže. I što rekoh Anamariji, ne smeš se nikad pitati da li neka melodija koja ulazi u uho postoji ili ne. The Vaccines se ne pitaju. Malo panka, malo više new wavea, malo američkog surf-popa, malo dark tripova a la Editors ili Interpol, malo britpopa, i eto ga. Doveo sam ljude na Main autoritativno govoreći da je ovo bend zbog koga se neće pokajati ni da ih nisu slušali pre, i oni su počeli da igraju. Tako se pravi pop muzika. “No bullshit” strategija. S tim što su reči uvek u jasnom kontrastu sa razigranom muzikom i pokazuju mušku nemoć i samopreispitivanje. Što je uvek kul u svetu nametnutog neomačizma.
Foto: Promo/Exit Festival
DUB PISTOLS
Dakle, i dalje mi je žao što nisam video Cock Sparrer (je l’ da da su u to vreme kasnih 70-ih, imali opsesiju penisima pri imenovanju bendova? Setimo se Buzzcocks i Revolting Cocks. OK, ovi drugi su iz 1985.) koji su izmislili Oi! podvrstu panka, i Paradise Lost, sa onim vokalom iz groba. Dead man singing. Ali dobro, tu su Dub Pistols, Britanci rasno mešani, malo Jamajka, malo radnička klasa Engleske. Uvek je lepo videti kako u Britaniji lepe fuzije crnog i i belog odlično funkcioniše. Recimo, Stereo MC’s, recimo Asian Dub Foundation itd. Mešavina duba, regea, hip-hopa i roka je kao salivena za Fusion Stage. Pevač, koji je Crnac, bio je pogođen ubistvima Crnaca od strane policije u SAD (stvarno, šta im je tamo??) da je podizao svest gledalaca povicima “Black lives matter!”. Naravno da matter i dobro je što nas je makar to ludilo zaobišlo. Sjajna žurka.
Foto: Žikica Milošević
Foto: Žikica Milošević
ISKAZ
Na Fusion kad dođeš, došao si. Posle Dub Pistolsa (nice pun, ha?) došli su Pančevci sličnog opredeljenja pod imenom Iskaz. Mislim da je svako čuo njihovu zaraznu pesmicu Furija. Meni je prosto bilo čudno da neko u Srbiji može da napravi crossover dubstepa i roka na tako dobar način, ali ta pesma je legenda. Čak je i na srpskom. Kod nas uglavnom većina hiphop i sličnih stvari ispadne cheesy. Rage Against the Machine je zapravo toliko uticajan bend da to tek sada shvatamo posle 23 godine. U jednom momentu su momci skinuli majice i pokazali podmajice sa natpisom Podrži RTV, što je odlično da se posle 2000. godine opet okupimo oko nekog aktivizma.
Foto: Žikica Milošević
LOLLOBRIGIDA
Ida Prester možda lagano stari, ali energija joj ne stari. Uvek misliš da je izašla neka ribetina koja donosi veselje. Opet ću reći crossover jer teška elektronika pomešana sa teškim gitarama je divotalna. Kaže Ida da su Lollobrigidice 10. put na Exitu. Ej, deseti! Vreme leti i proleće. I da, i više ne možete da se zezate sa tim LollobrigidE. Ima samo jedna. Nema one druge pevačice.
Foto: Žikica Milošević
ATHEIST RAP
A mislili ste da su devedesete nestale? E nisu. Em je politička scena ista ili slična, em se isto i osećamo. I imamo i Atheist Rap, legende novosadske scene. Bend koji je veselo pevao o drndavim kolima. Odličan način da dočekaš jutro uz trabanta, vartburga i ostale DDR limuzine. Glasnogovornici generacije.
Foto: Žikica Milošević