Iz drugog ugla: Aleksandar Radojičić

Aleksandru Radojičiću je prvi deo godine prošao u znaku pedstave „Pazi šta želiš“. Posebno je ponosan zbog uspeha koji je postigla, jer je reč o projektu koji su osmislili on, Radovan Vujović i Aleksandra Tomić. Na pitanje šta želi ovog trenutka, Aleksandar odgovara: „Malo vremena za odmor i lepo putovanje sa ćerkicom, ali i nove poslovne obaveze, jer bi mi bez njih bilo dosadno“.

Razgovarala: Brankica Treskavica
Foto: Nemanja Maraš

Foto: Nemanja Maraš

Da li si nekada bio u situaciji „pazi šta želiš, može ti se ostvariti“?
Sigurno, a verujem da će mi se to dešavati i u budućnosti. Koliko god pazili i šta želimo, i šta radimo, nekad moramo da se „opečemo“ kako bismo se „dozvali pameti“. No, što sam stariji, neću da kažem da su moje želje realnije, ali sam svesniji činjenice da ostvarenju nekih zamisli mora da prethodi određeno vreme. Bitno je da budem spreman u trenutku kad prilika naiđe, jer ću samo tako moći da je ugrabim. Kad se tako radi, ne možeš biti mnogo razočaran, jer nisi unapred imao prevelika očekivanja. Izgrađujući sebe postaješ kvalitetniji čovek i, samim tim, bolji i za sebe i za druge, tako da svakako dobijaš.

Da li si, nekada, bio sklon preteranom maštanju?
Zato se i bavim glumom. U maštanju nema ničeg lošeg, ali je važno da vas – kada dođete u godine kad više niste dete – racio na vreme upozori gde prestaje mašta, a počinje stvarnost. U „slobodno vreme“ mogu da maštam, ali kad su značajne stvari u pitanju moram da budem racionalan.

Dok si bio dečak maštao si da sa Zvezdom osvojiš titulu svetskog prvaka, a sutra putuješ na Svetsko prvenstvo u fudbalu za umetnike.
Poziv u tu selekciju je, za mene, bio veliko i prijatno iznenađenje, koje se savršeno uklapa u ovu priču. Godinama sam trenirao zbog sebe, bez ikakvog cilja, a onda se ukazala prilika i – ja sam bio spreman. Ovo je za mene nova verzija onog dečačkog sna. Intersantno je da sam preko glume dobio šansu da zaigram na svetskom prvenstvu u fudbalu. Jedva čekam da odem, tim pre što nikad nisam bio u Moskvi.

Da li imaš neke travel rituale?
Ako je grad zanimljiv, najviše volim da šetam bez cilja, sednem na klupu, radim sve ono što bih radio da u njemu živim. Ne opterećujem se time da moram da odem u neki muzej ili pronađem određenu prodavnicu. Želim da osetim taj grad, tu državu, duh tog naroda… Naravno, Moskva ima mnogo mesta koja jednostavno moraju da se vide, ali se nadam da će nam ih Miloš Biković pokazati.

Uz Miloša idu i obožavateljke, koje će i na vas obraćati više pažnje.
O tome ne razmišljam preterano, ali znam da je Miloš tamo veoma popularan. Svaka mu čast na tome.

Spremajući se za intervju, gledala sam tvoj Instagram profil. Nije dosadan, nije reklamni, ali ni preterano intiman. Da li je ta fina ravnoteža odraz spontanosti ili promišljenosti?
I jednog i drugog. Ne „kačim“ sve što mi padne na pamet, jer činjenica da me prati određeni broj ljudi, a među njima je većina mladih, podrazumeva odgovornost. Uvek, kad postavljam neki status, razmišljam o tome kakvu poruku njime šaljem.

Ćerkica je prisutna na fotografijama, ali nikad joj se ne vidi lice.
Mislim da nema potebe da je na taj način eksponiram, jer nije kriva što joj je tata javna ličnost. Jednog dana, kad poraste, imaće svoj profil, u koji se ja neću mešati 🙂 Dotle će njena privatnost, koliko god je u mojoj moći, biti sačuvana. Naše fotografije su odraz mog ponosa što sam otac. Rado to ističem, jer mislim da porodicu treba promovisati. Jednostavno, volim naše zajedničke trenutke. Nebitno je kako ona izgleda ili gde se u nekom trenutku nalazimo, već atmosera kojom te fotografije odišu.

Šta je sve Aleksandar rekao o ženama, emotivnim vezama i, uopšte, muško-ženskim odnosima, čućete u sledećem video prilogu: