Pozorište Boško Buha poklanja karte za predstavu „Majstori, majstori“

Čitateljka koja prva pošalje mejl na adresu [email protected] dobiće dve karte za predstavu „Majstori, majstrori“ koja se igra u petak, 25. septembra u 20.00h. U mejlu treba da napišete svoje podatke (ime, prezime, mesto stanovanja i broj telefona) a u subject – predstava „MAJSTORI“. Napominjemo da će se predstava igrati u UK Vuk Karadžić jer se pozorište renovira.

Foto: PR

Od filma do predstave

Prvi impuls da radimo „Majstore“ u Pozorištu Boško Buha dala nam je ogromna ljubav prema filmu Gorana Markovića. Posle smo tu istu ljubav otkrili i kod svih članova podele. Mnogima je to omiljeni film i znaju ga napamet, što je prilično olakšalo posao oko učenja teksta. Ljubav, odlično polazište, obećava uživanje u radu. Ipak, ona nije ostala jedini razlog iz kog smo odlučili da ispričamo „Majstore“ pozorišnim jezikom.

Na prvo čitanje, ovaj komad je komedija. Velika ansambl komedija, sa finom ironijom i specifičnim smislom za humor Gorana Markovića. Zbog toga ga volimo svi, i publika i mi.

Onda dolazi drugo čitanje, posle koga se oseti seta. Životi naših „malih“ junaka, nedostojnih dramske radnje, a tako velikih i važnih u sopstvenim očima, nisu više toliko smešni kada shvatimo da smo to i i mi sami. Ko sme da kaže da se nikada nije zaneo sopstvenim značajem toliko da je zaboravio zašto je zapravo tu?

Vremenska distanca dala je komadu još jednu dimenziju. Na treće čitanje, kada se setimo da je od filma do danas prošlo više od trideset godina, oseti se strah. Strah što se ama baš ništa nije promenilo, niti ima izgleda da će. Strah kada shvatimo da su učenici škole iz naše predstave rođeni krajem šezdesetih godina dvadesetog veka, isto kada su rođeni i oni koji danas vode našu zemlju i odlučuju o našim životima. Zato je u našoj predstavi veoma važna uloga dece, đaka koji kao papagaji ponavljaju sve „bisere mudrosti“ koje su čuli od svojih nastavnika i koji na kraju ostaju žrtve njihovog nezadovoljstva i promašenosti.

Sve se to krije iza priče o ispraćaju jedne tetkice u penziju.

Dramaturg – Milena Depolo
Kompozitor – Irena Popović
Scenograf – Boris Maksimović
Kostimograf – Dragica Laušević
Koreograf – Nebojša Gromilić
Organizator – Tamara Milosavljević

Lica
DIREKTORKA Milica Mihajlović
MIROSLAV Uroš Jovčić
BOGDAN, zamenik direktora Nebojša Ilić
GOCA, nastavnica engleskog jezika Borka Tomović
ĐORĐE, nastavnik srpskog jezika Nemanja Oliverić
DUNjA, nastavnica matematike Boba Latinović
HRISTINA, nastavnica biologije Aleksandra Tomić / Andrijana Oliverić
SAVA, nastavnik oto-a Andrija Milošević
ŠILjA, nastavnik fizičkog Aleksandar Radojičić
ĆIRA, nastavnik umetnosti Zoran Cvijanović
SERVIRKA I Jelena Trkulja
SERVIRKA II Katarina Marković
STOLE, domar Miloš Samolov
VUKSAN, šef računovodstva Nenad Nenadović
BOSA, daktilografkinja Anja Mit
KOLE Vladan Dujović
MILOJE Milorad Mandić
KEVA, spremačica u školi Nada Sekulić
KEVIN SIN Miloš Vlalukin
KEVINA SNAHA Bojana Ordinačev

Dobitnici karata mejlom će biti obavešteni o načinu preuzimanja