OPREZ: I prolećno sunce opasno

U rano proleće sunce još je manje-više „zubato“, ali može da bude podmuklije i opasnije od julskog i avgustovskog.

Kao prvo, deluje mnogo naivnije i bezazlenije, pa čovek i ne pomišlja da treba da se čuva, a drugo, posle zimskog perioda koža je potpuno nepripremljena da apsorbuje čak i manje količine ultravioletnog zračenja.

Dobro sunce ne postoji, kategoričan je doc. dr sc. Filip Šer iz Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti. Tačno je da sunčevi zraci u dodiru s kožom aktiviraju vitamin D, ali za to je dovoljna samo površina lica uz minimalno izlaganje – jedan odlazak do samoposluge ili do posla. Ovaj stručnjak deli zvaničan stav da ne valja nijedno namerno sunčanje i da je koža, čim je malo potamnela, već pretrpela oštećenje usled štetnog zračenja.

Uticaj sunca na ljudski organizam je kumulativan, što znači da se posledice prekomernog sunčanja u detinjstvu i mladosti odražavaju tek u starijim godinama.

– Mnogi ljudi prime svoju najveću dozu sunca do neke 20. godine, a oštećenje ostaje za ceo život. Ljudi koji mnogo borave na suncu – poljoprivrednici, mornari, geodete, mnogo ranije stare, koža im je izborana i flekava, suncem oštećena. Ta manja izlaganja mogu da izazovu rak kože koji je nekako i lečiv, dok su za nastanak kobnog melanoma znatno opasnija višečasovna pregorevanja na plaži – kaže dr Šer.

UV indeks je količina ultravioletnog zračenja koje je očekivano da stigne na zemljinu površinu u vreme kada je sunce na nebu najveće. Što je veći indeks, veća su oštećenja kože i očiju. Smatra se da je UV indeks od nula do dva minimalan, od tri do četiri mali, od pet do šet umeren, od sedam do devet visok, a preko 10 veoma, veoma visok.

– Kao što se gleda kakvo će biti vreme, tako treba da se gleda i UV indeks i u skladu s tim aktivnosti između 10 i 16 časova svesti na minimum – kaže dermatolog.

Na sve treba da se misli: na adekvatnu garderobu koja što više pokriva, na šešir, naočare, zaštitna sredstva širokog spektra sa što većim faktorom. Za oblačan dan u gradu potreban je, recimo, faktor 15. Mnoge kozmetičke kreme već imaju toliki faktor, to je već neki standard.

Što zbog zdravlja, što zbog sve popularnije gotik mode, svetske javne ličnosti polako prolazi „bronzano ludilo“ u korist aristokratskog belog tena, kakav preferira Madona. A pošto mi u svemu kasnimo, neće biti na odmet da uoči godišnjih odmora ljudi bar saslušaju upozorenja stručnjaka.

Nikako u solarijum
Nije tako malo dama koje bronzanu boju, bilo tokom zime, bilo uoči letovanja, postižu veštačkim sunčanjem u solarijumu u kome se mnogo više koriste UVA, znatno štetniji od UVB zraka. Naš sagornik kaže da je to zbog toga što oni mnogo dublje prodiru, a samim tim češće stvaraju tumore, pa dakle i opasni melanom. A Svetska zdravstvena organizacija upozorava da sunčanje u solarijumu za 75 odsto povećava šansu za dobijanje raka kože.

Izvor: Blic